Kada si otišao
zaboravila sam da ti kažem da ne volim sneg,
da me plaše sumorna januarska jutra.
Nije bilo prilike da ti objasnim
zašto plačem kada popijem treću čašu.
Znam, ostalo je nedorečeno
koliko me leptiri sećaju na detinjstvo,
na duga leta i bele, tople zime.
Žurio si u novu priču,
sa sunčanim bregovima i mnogo slobode,
mene su valovi lomili na mesečini,
nestala sam u moru običnih ljudi.
Ali, nisam ti ispričala
da se sećam tvog drskog pramena kose
kako odoleva vetru sedeći ti na usnama.
Nikada nisam, i nikada i neću priznati
da i danas, kada se toga setim,
svaki put pomalo umrem,
i pomalo boli.
komentari
Alisa u zemlji luda 
Lijepi stihovi. 🙂
pozdrav
Ako preteram sa klipovima ili komentarima slobodno kritikuj..
Izabrani su oni koji mogu umirati vise puta i radjati se iz svog pepela, oni su u stanju da u ovom jednom, zive zivote mnogostruke….
… da, ali ti isti svaki put kada iznova umiru plaćaju velikim bolom.
Mora da se plati velika cena za tako velicanstveno iskustvo….