Sreca

I tako… prodje vreme a ti se ohladis…Pa sve ono sto te golicalo u stomaku postaje obicno. Ne gubis dah pri svitanju novog dana, ne trazis i ne lutas, sve se podrazumeva, sve je tu a vise ti ne treba.Pa se pitas da li si jos uvek ziv, ima li jos uvek u tebi onog nemira, da li dises, da li se smejes, sve je tako lepo a tako obicno. Jedini stvarni problem u ovome je taj sto ne shvatamo da bas sve ovo i jeste sreca, sreca koja traje a toga nismo svesni sve dok se od te savrsene svakodnevne celine ne odlomi makar jedno parcence…I tada pocinjemo da zalimo za starim dobrim vremena, ljuti na sebe sto nismo prepoznali srecu…

Advertisements