Gondola

Nikada nisam videla Veneciju….

On je rekao da podsećam na taj grad, jer moje oči plutaju po suznim jezerima.

Rekao je da će zauvek čekati na moj dolazak, a unapred je znao da nikada neću učiniti taj korak.

Sanjao je moje ruke, isprepletane duge prste kako lutaju i traže.

Moje oko koje je zarobilo njegov lik.

Besciljno lutao ulicama usnulog grada tražeći moje korake po pločnicima.

Sanjala sam Veneciju. Plovim malom gondolom. Žmurim, a vidim.

U ušima čuvam ritmičke reči raspevanog jezika. Pesma za mene. Vetar za mene. Voda za mene.

I ne znam zašto na mojoj terasi umiru leptiri…

Advertisements

6 thoughts on “Gondola

  1. Ne mogu da verujem… 🙂
    Ajd’ parkiraj gondolu i nastavi da sanjaš.
    Potonućemo bez tebe ko Venecija.
    Plizzz… 🙂

  2. Gledaj, koliko se sećam, prvo sam tebe zapratio. Bilo mi je ludo to sa zemljom luda. Danas, tebe sve manje ima ovde, ali pišeš tako da je meni sve draže što sam te prepoznao tamo negde, kada sam upao na WP. 🙂

  3. O da, nadam se, u planu je, samo me malo remeti stvarnost. Dragi prijatelju, sreća pa me lepe stvari ometaju da ostvarim planove, ali vreme radi za mene. 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s