MR part 2

264018_10150362365529692_6308227_n

2.

Proleće je kasnilo, sudeći po hladnim kišama koje su uporno ispunjavale majske dane i noći. Naročito noći, koje je Vera provodila besane. Godinama unazad borila se sa avetima koje su joj jele snove. Čak i kada bi zaspala i nešto usnila, snovi bi joj do jutra bivali izgrickani i izmrvljeni. Uzaludno je bilo pokušati sastaviti ih u celinu. Neki veći komadi imali su čudne boje i još čudnije reči. Neke velike ulice koje imaju drvorede samo sa jedne strane. Nebo bez ptica i onaj otužni miris letnjih noći. Snovi su joj klizili niz ruku i pucali poput balona od sapunice. Vremenom je prestala da sastavlja slagalice od polupanih snova, samo bi lagano išetala iz postelje i umornim očima krenula u novi dan i na svoj posao koji je volela. Radila je u jednoj maloj izdavačkoj kući i često je govorila kako u tom poslu nema toliko para koliko ima duše. Sa Bogdanom je delila kancelariju koja se nalazila u jednoj starinskoj otmenoj zgradi, taman tolike veličine da zrači nekakvom toplinom i prisnošću. Bila je ušuškana u drvored krupnih lipa, koje su u vreme cvetanja mirisale na njene snove dok su bili celi i jedri.

I Bogdan je voleo tu usku četvorospratnicu uglavljenu među drugim kućama sličnog kova u starom gradu. Govorio je da bi, da ima para, kupio baš neku takvu kuću, pravljenu između prvog i drugog rata, sa znojem i snovima pravih majstora u malteru. Sama kancelarija je imala neveliku terasu sa ogradom od ručno kovanog gvožđa sa biljnom ornamentikom, nadstrešnicom i malom garniturom za sedenje. Kada bi došlo vreme za to, Vera i Bogdan bi sa terase brali cvetove lipe koji behu na dohvat, sušili ih na suncu i od njih kuvali čaj u tmurnim zimskim danima pijuckajući tako sunce sa limunom i rumom dopremljenim preko toplih mora.

Gledajući ih sa strane čovek bi pomislio da nema šta tu da traži i da svojim prisutvom ruši harmoniju. U slobodnim trenucima umeli su satima govoriti ili ćutati i svakog trena razumeti jedno drugo. Poput šaputanja na jastuku do kasno u noć. Poput dodira obale i mora u sunčanim jutrima. Sve je bilo onako kako treba iz prostog razloga, jer su bili dve galaksije ogromnog svemira, bez dodira, bez ičega ovozemaljskog što bi uprljalo njihove aure.

Oni su se razumeli i živeli svako na svoj način. On, u svom malom stanu, koji miriše na muziku i knjige nekih davno umrlih pesnika. On je imao sebe, onako kako retko ko sebe ima, neiskvarenu dušu deteta i srce koje ne može stati na samo jedan dlan. Imao je usne na kojima su mu i žene zavidele, napućene i pune, pomalo blede, čudnu toplinu u očima, širinu u razumu. Bio ćutljiv na onaj svoj filozofski način. Ma koliko nesrećno zvučao, on jeste bio srećan. A možda je on zapravo bio mnogo nesrećan.

Nije se moglo razlučiti, jer rečenice je često počinjao nezavršavajući ih, ostavljajući svakom da ih tumači po svom nahodjenju. Ali bio je svoj. I bio je gord. I dovoljno velik, najveći čovek koga je Vera znala, a da ga je zemlja ponela na svojim nejakim ledjima.

Ona je imala život. Porodicu. Posao. Kuću u gradu. Kuću na selu. Devet prozora sa južne strane, retku žutu ružu i trešnjino drvo u uglu dvorišta kao sećanje na detinjstvo. Omiljenu pesmu koju je prvi put čula u jednom filmu iz koga su povremeno nestajale boje. Imala zvonak smeh i duboka ćutanja, kosu boje meda do pojasa, a oči gotovo plišane u nijansi mahovine. I pregršt ostvarenih želja, koje više nisu predstavljali nju kakva je zapravo bila, već su je, poput zidova, pritiskale i uobličavale.

Međutim, đavo ne traži ljude, već ljudi traže đavola. Razumeli su se Vera i Bogdan savršeno, čak i kad jedno od njih dvoje nije bilo svesno toga, ali oni već pomenuti, koji veći deo života troše gledajući sa strane druge, nisu. Jedni su mislili da su zaljubljeni, drugi da Vera proganja Bogdana, treći obrnuto, četvrtima je iz mesta padalo na pamet da tajno spavaju zajedno i tako u nedogled. Ljudi su takvi. Kad nemaju šta da gledaju u svom životu oni gledaju tuđ. Logično, ne mogu da vide ono što nikad nisu imali u svom i u većini slučajeva veruju samo u ono što opipaju. Sve to nije bilo baš bezazleno. Bogdan je u par navrata imao grdne nevolje prilikom objašnjavanja svojoj devojci u kakvom je odnosu sa Verom. Bogdan i kada bi hteo, nije umeo ništa da sakrije. Često se pitao da li je to mana ili vrlina u nekim slučajevima. Što se tiče njegovih devojaka, poslednjih godina su se menjale kao na traci. Razlog za to je bio sledeći.

On je, posle nekoliko dečijih, koliko očaravajućih toliko jednostranih ljubavi, pronašao jednu pravu. Prva prava ljubav je plamtala kako samo prva ume, usput urezujući divne uspomene u Bogdanovo sećanje. Neukaljana čarolija je trajala par godina. Onda je sve počelo, mic po mic, da se pretvara u mučenje, na prvi pogled, samo od sebe . Ostavila ga je na način od kojeg se ružniji teško može zamisliti. Jednog zimskog zaleđenog popodneva, telefonom. To mu je toliko slomilo srce da je ono jednostavno bolovalo nekoliko godina, čamelo u mraku kao bolesno mače, slepo za sve lepe oči, kose i obline koje su mimo njega prolazile kao da su od vazduha. Onda se desila jedna jednostrana ljubav, pa Druga prava. One, kako bi pored koje breze prošla, tako bi svaka počinjala da miriše na nju, lutke iz izloga bi je gledale ljubomorno, a kestenje je, čim bi je spazilo, dobijalo boju njenih očiju. I to je trajalo malo više od pola godine, možda je bila u pitanju daljina, a možda i nije, razlog i nije bitan. Prosto, od tada, Bogdanove devojke su počele da se smenjuju kao kišni i sunčani dani.

Advertisements

3 thoughts on “MR part 2

  1. “Vera i Bogdan bi sa terase brali cvetove lipe koji behu na dohvat, sušili ih na suncu i od njih kuvali čaj u tmurnim zimskim danima pijuckajući tako sunce sa limunom i rumom dopremljenim preko toplih mora.“
    Mada… Posle poslednje rečenice ništa mi nije jasno… (Što je dobro… 🙂 )

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s