Rodjendan

Malo po malo i eto, nakupilo se trideset i pet. Već treći dan gacam po trideset šestoj. Možda bi sve ovo trebalo da me plaši, ali baš nasuprot, sve češće vidim sebe u ogledalu kako se smejem, pa čak i ovim boricama koje se produbljuju. Doduše, pomalo se i mrštim na sivkaste vlasi na slepoočnicama, ali vrlo često ostavim naočare na natkasni pa i to nekokako prodje glatko. Stanem, pogledam, okrenem se, malo profil, malo amfas, noge, ledja, stomak… ma sve je ok. Bolje izgledam od mnogih današnjih tinejdžera, ali za razliku od njih svoje mane sakrivam, a ne pokazujem. Mada, to je već druga priča.
Skratila sam kosu na opšte zaprepašćenje – onolika kosa!!!
Obukla sam suknju na opšte zaprepašćenje – nismo navikli!!!
Nosim crveno na opšte zaprepašćenje – šta bi sa crnim!?!
I smejem se tako češće i glasnije, smejem se i dosadnoj kiši, i redu u pošti, i kasirki kada mi vrati manje, cvećarki koja me ispod oka gleda dok nosim nečiji „tudji“ buket… Smejem se i klimatam naušnicama, onim neobičnim zbog kojih me i nepoznati zaustavljaju na ulici da ih pogledaju – a kako se kače? – samo tek tako to provučeš!? To mi je On kupio, zato ih toliko i volim. Ne umem da objasnim zašto mi i dalje treperi u stomaku kada ga posmatram ispod  dok kosi travu, dok zamišljeno čita poštu, kada se obraduje ko dete vrućim kiflicama, dok spava spokojno i diše sasvim tiho i nečujno…. I ne znam šta da mu kažem u tom trenu, jar ako mu kažem volim te to nisu te reči i ne objašnjavaju ništa. Ovo je drugačije, dublje, jače, na staje u par reči, to su sati, dani, meseci godine, to su noći i dani, smeh i suze, to su radosti i težine neprospavanih noći, dečije bolesti, ekskurzije i letovanja, uspeli i neuspeli ručkovi, opeglane košulje, zaboravljeni brojevi, stare i nove poruke na frižideru… Ja sam ovakva baš zbog svega toga, bez njega bila bih samo slikovnica bez boja. Zato mu u tim trenucima ništa ne kažem, samo se nasmejem bez glasa. On me pogleda, nasmeje se i dečački pita žmureći na levo oko – Šta se smeješ, a? Ja zažmurim na desno i kažem – Meni se nimalo nisi promenio…

b3cff8615364ac4a73ae54d6884fa2db

Advertisements

18 thoughts on “Rodjendan

  1. Volim ja da degustram ovakve kolače i kad ti nije rođendan, pa ih malo češće izbacuj iz rerne…
    Srećan rođendan Alisa!
    Pozdrav! 🙂

  2. Prvo, ovo sa “volim te“ koje vremenom dobije mnogo drugačiji smisao je sjajno. Drugo, tek treći dan gacaš po trideset petoj? Ma, idi, moja žena se već celu deceniju ne pomera odatle… 🙂
    Treće, odličan post. 🙂

    • Prvo – hvala, sasvim sam sigurna da razumeš taj drugačiji smisao.
      Drugo – Ni ja ne planiram da se mrdnem odavde, slaviću samo godišnjice trideset petoj. 😉
      Treće – Hvala!

  3. Neka je prvo sa srećom. Neka je drugo da se ovako osjećaš još dugo dugo, a treće mnogo sreće. To sa smijehom je najbolja stvar, ja uvijek imam i volju i želju da nasmijavama svoju ljepšu polovinu i to činim svakog minuta, sata. U svakoj prilici. Mogu ti reći da nema boljeg osjećaja.
    pozdrav 🙂

    • Pozdrav i tebi. Drago mi je da se razumemo. ovakve reči, baš kao i rakija, idu samo uz neke godine. Ne paše to u dvadesetim. 🙂
      I da – hvala!

  4. Kao i uvek..ja posle tvojih reci ostanem bez teksta…A onda zarovarim malo dublje u svoju pricu, i pronadjem jos hiljadu razloga zasto bi bez njega moja slikovnica bila bez boja…Hvala Alisa…Srecan rodjendan!

  5. Rasplakah se ja, sa mojih dvadeset i kusur, na ove redove, a u meni… hocu i ja ovako, da bude tako… 🙂 Blesavo, ali iskreno i istinito. Nek je sa srecom, svaki dan i da se ta sloboda i radost i ljubav nikad ne ugase. Nikad, nikad.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s