Rekla je da joj je žao i da mora da ide. Maše joj i ostaje sam, zatvoren u svoj san. Na licu grč koji ga odaje. Melodija na telefonu… Otpevala je ona, ko bi rekao, zvuči kao prava Avril, da ne poveruješ. Niko i ne zna, ali to je njen glas i ritam sa njenih dlanova…
Ova Avril je drugima nepoznata, obična prolaznica, bezbojnih očiju. Ova Avril je samo devojka koja voli lavove, ali ih se plaši. Voli ih iz daljine. Drhti pred njima i ponizno spusta pogled. Samo ponekad, kada pusti glas, oni dopuze do nje i predu… Ona živi tako što sakriva svoj strah. Niko i ne zna koliko je ona uplašena od života….
Alisa u zemlji luda 
The best
Idi u peršun, ovo je baš divno…
Uz pešun ide i sir, a uz sir ide kisela paprika, a uz papriku ide rakija… a onda uslede neki ovakvi redovi… Hvala Ti… 🙂
a posle rakije vino, i posle toga sitni sati i hiljadu pitanja, a samo možda jedan odgovor … neki tako, tek toliko racionalan da te uspava 😀 😀
Slažem se sa Oblogovanim! gdje nađe peršun 😀
Paaa… volim kako mirise… 🙂
hehehe
Pitam se koja je melodija na njenom mobilnom.
Ili je prebačen na vibraciju, (drhtanje)…
Meni na mobilnom svira melodija od Eagles Hotel California–šta ću kad mi prija,baš kao šopska salata i lubenica 😆
Jel to neko spominje ručak? Imam široku majicu tako da se neće videti stomak nakon obroka.
A, sad ozbiljno
DIVAN TEKST!