Zvonjava i patuljci

Ne, dragi moj, nije ti ta glavobolja zbog mamurluka. Zvonjava u tvojoj glavi je od patuljaka. Što me gledaš tako? Pa jeste, nikada ti to nisam rekla, to je tajna, znaš, ali patuljci žive u flašama. Kako to misliš u kakvim flašama? Pa u vinskim. Ne znam kako stvari stoje sa pivom, ali odgovorno tvrdim da patuljci žive u flašama sa vinom. Otkud znam? Pa znaš, kad ti stigneš do dna prve flaše, oni ti se već usele u oči pa svetlucaju, u ušima lagano zvone, u rukama, a naročito u tvojim ustima. Kad već dobrano načneš i drugu flašu oni se sve više gomilaju i počinju da pričaju…

Tako saznam da si brinuo kada sam tri dana bila na službenom putu. Kažu mi da se uvek setiš nekih naših događaja uz određene pesme. A onda, nekeko zaverenički i tiho, patuljci mi kroz tebe ispričaju kako misliš da ona Ružica koja te ganjala po haustorima i ulicama i dalje to radi, samo sada sa veće distance, ali ti se ne daš. Nikada i nije bila tvoj tip. Pa mi ispričaš da ona mala kovrdzava sa posla koja neumorno kucka fakture i turpija nokte nakon dva slova trpa u svoje poprsje kojekakve sunđere da bi delovalo bujno, kakva optička varka, rekli su ti to kolege… Smeješ se, malo šapućeš, malo me grliš, patuljci su svuda u tebi, i rolaju tvoju priču koju ćutiš kada si sam.

Nekad se toliko raznežiš i setiš kojekakvih sitnica od pre petnaest godina, setiš se neke moje cvetne haljine koja je mirisala na maline i lepršala na vetru…

Eh, svašta mi ispričaju ti patuljci. Kažu da nikad nisi neku drugu, ono jesi pogledao, ali „ono“  – nisi nikad. I da me voliš, da nijedna nije kao ja, nije baš da si me upoređivao, ali eto tako je… i da je moja musaka najlepša…

Kada se patuljci tako namnože u tebi, glava ti oteža, a osmeh je širok kao na licima smajlića koje crta naša malecka… Pa kada prenaseljenu glavu spustiš na jastuk, oni ti lagano pevuše kao tamburaši da lakše zaspiš. A kada zaspiš oni se izmigolje kroz tvoje uši, jedan po jedan, pa tebi zbog toga sutradan zvoni u glavi. Veseli i razdragani mahnu i odskakuću kroz prozor, i baš nikad ne zaborave da mi kažu: on te voli, on tebe oduvek voli…

Mahnem i ja i smejem se: znam ja da me voli, ali volim to stotinu puta da čujem…

Zato, dragi moj, dok sutradan nosiš glavu u rukama i kriviš vino, znaj da grešiš. To je sve zbog patuljaka…

Advertisements

7 thoughts on “Zvonjava i patuljci

  1. Ovi moji, jedva čekaju da iskoče iz flaše i zaplešu 😉 Izgleda da je isuviše vina ostalo u flaši pa baš i ne pričaju….
    I sad mi pade na pamet, ako nam neko pokloni flašu vina, pokloni li nam i svoje patuljke? Da ih malko preispitam 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s