Uletela je u kuću, lupila vratima i bacila jaknu na dvosed.
„Srela sam je.“
Rečenica je nekako nezgrapno visila sa tavanice, sadržala je u sebi i bes i radoznalost. Nevena je uskočila u fotelju, sklupčavši noge ispod sebe. Ličila je na malo dete koje se duri.
Jovan je stajao sasvim ravnodušno, nespreman na ovaj razgovor.
„Koga si srela?“, pokušao je da ostane miran. Nema više snage na rasprave na tu temu.
„Ne znaš? Mislim da znaš! Onu zbog koje ti srce preskače. Srela sam Sofiju.“, gledala ga je ispod oka.
Ostao je potpuno smiren. Neće joj praviti društvo za još jednu svadju. Ne želi da ponovo prolazi kroz objašnjavanja i pravdanja. Ništa nije bilo. NIčeg nije bilo. Postojala je samo želja, nikad ostvarena. Kriv je zbog priče u svoj glavi. Kriv je zbog čestih snova. Ali nije kriv za sve ono što je Nevena imala u svojoj glavi.
„Ćutiš…. Kladim se da bi voleo da si je ti sreo.“, nije prestajala da ga ubada rečima kao noževima sve vreme ga streljaući pogledom. Očekivala je da se oda pogledom, pokretom, nekim tikom.
„Nemoj, Nevena, molim te. Sve što je imalo da se ispriča, ispričano je. Nema razloga, i sama to znaš.“ – ponovo je otvorio knjigu i nastavio da čita, ali pred očima, umesto slova, ponovo je zaigrao drski pramen kose i pogled pomalo prkosan. Stari film, sa njom i glavnoj ulozi. Ne, nije bila Nevena u pravu. On ne voli da je sreće, zato i zaobilazi sva ona mesta koja su za to moguća. Kako da pogleda bez želje u okean reči, kada je u njemu pustinja? Sam je odabrao da bude pustinjak, isposnik. Čovek bez duše i bez želje. Tako je lakše. Tako je najlakše biti superheroj.
Alisa u zemlji luda 
Ejbga,mogao bi sada da odgovorim na 1001 način
.Ali neću da pravim od tvog bloga tribinu.
Ja ga razumem.
Razumem i ja. Samo ne razumem način na koji se sve to odigralo.
Mada, volela bih da to sagledam i tvojim očima 😉
Mislim da je Privateering u pravu!
Citat: „Ali nije kriv za sve ono što je Nevena imala u svojoj glavi.“
Pitanje je, kako Nevena zna šta je u Jovanovoj glavi?
Kažu da žene imaju jako bujnu maštu (mada ja mislim da smo i tu potpuno ravnopravni), pa iz tog razloga imala je neki film u sopstvenoj režiji. Ono jeste, uvek ima neka osnova, pa nakon toga sami istkamo šta nam je po volji. 😉 Ptroblem nastaje kada žena nasluti šta je u njegovom SRCU. Žene se ne plaše vaših fantazija, verujem da smo sve svesne šta se sve tu mota, odnosno jedan deo toga, ovaj drugi verovatno bolje i da ne znamo. Ali to je samo jedno veliko izmaštano ništa. Žene se plaše kada se zamuti muško srce…
Ok:
-način kako se to odigralo je samo njihova stvar.Ničija više.
@ „Sam je odabrao da bude pustinjak, isposnik“
-znači da je doneo odluku i da živi sa tim.-Isključivo njegova stvar. Sloboda izbora.
@ „Nemoj, Nevena, molim te. Sve što je imalo da se ispriča, ispričano je. Nema razloga, i sama to znaš.”
-Po meni,veoma jasan stav,odluka,delovanje.I zato mislim da jeste superheroj.Nije ostao između dve odluke nesposoban da se odluči za neku od opcija.To mi se dopada kod ljudi.Mislim kod onih koji mi se dopadaju 😀
Jesam ti lepo rekao da me ne čačkaš…mogao bi ovako do prekosutra 😀
Ma znam. Ali, ja sam od onih koji (kao) sve unapred znaju, ali ipak vole da budu sigurni i da to čuju još od nekog.
I jeste superheroj. Odlučio, delovao, rešio. Ovako ispričana priča daje baš takav stav i takav motiv. To i jeste bila namera. Jovan je pozitivac. ne napadam ja njega 😉 Činjenica je da smo samo ljudi.
E sada je sve jasnije. I hvala ti na razjašnjenju Alisa.
To je OK, mislim, „da se plašite kad se zamuti muško srce.“ To mogu da razumem.
A oni patuljci…. (znaš na koje patuljke mislim…)
Možda…
Ne znam, možda oni prave neke zvrčke! 😉
Hahaha! Znam na koje patuljke misliš, naravno! Moguće, umeju oni to! 🙂
Omiljena muška uloga….fali još samo Desankim stih: „Ne, nemoj mi prići….“
Bljak!
( ovo je na račun superheroja- ne na račun teksta 😉 )
Da, da, jasno mi je. 🙂
Prava zadovoljština, hvala… 🙂
Sa malo reči mnogo rečeno, stvarno je uživanje… Super…
Neki ljudi-žene nikako da shvate da, kada počne da postoji taj – ta zbog kojeg neko do juče njihov ima preskakanje srca, sve ionako bude uzaludno. Pa čak i o-p-stajanje zajedno.
Hej!!!!!!!!!!!,MNOGO dobra pesma 😀 😀 😀
Naravno da je dobra! 🙂
Izgleda da samo ja mislim da je decko kukavica. U tom odnosu nikada nece biti srecan ni on, a sto je vaznije ni ona. Nevena ceka objasnjenje i rec da nije u pravu kako bi bila sigurna u njegovu ljubav, a on bira da joj je ne pruzi iskreno i potpuno gurajuci problem koji postoji ispod tepiha. Ne postoji ogromna dubina u „gospodinu„, vec, mozda, strah. Svakako je najveca steta za devojku.
Inace, sve pohvale za pisca, prica je divno i jasno ispricana!
Hvala na lepim rečima.
A što se tiče kukavičluka… Znaš, superheroj i jeste samo maska za strah. Ljudi vide ono što pokažeš, retki znaju šta je ispod površine.
Nisi jedina 😉
supermučenik rekla bih. Sa golemom granicom tolerancije. Dok ne prsne…
Pa da. Da bi nešto dobili, nečeg se moramo i odreći. Veća je cena za veću dobit. Na nama je da biramo.
Učili su nas da je najviše voljeti sebe sebično. I vječno nas osakatili time.
Slažem se. Mašta i vaspitanje su nas upropastili.
Uvek ta borba između duznosti i vlastitih zelja. On se izborio, stoički izabrao. Stvarno lepa priča 🙂
Dada… stvar izbora… pa čak i pustinja, ako je tvoj izbor, je cvetna oaza 😉
Što bi rekli – može da bude, al ne mora da znači! 🙂
Ipak, treba izabrati ljubav i život, a ne samoću.
Naravno, uvek treba izabrati najbolje. Zavisi samo šta je na poslužavniku. 😉
moree, ja bih tog superheroja jednom motkom po glavi, šta ćuti! 😀 a i Nevenu, šta se čačka!
😀 😀
Haha! Ni pet, ni šest, nego po kratkom postupku. Ne znam baš… 🙂