Koliko si dobar kad ćutiš?

Posted: 26 oktobra, 2015 in Moja kristalna zrnca

Stojim pokošena šunjajućim korakom nekog ko umišlja da mu sve pripada. Ruka mi je na srcu, a ono lupa kao ludo. I umesto izvinjenja i posramljenosti čujem – preživećeš…

Sa kojim pravom neko prelazi moj prag bez zvona i očekuje da ga u trenu kad čudnim šumom izroni ispred mene dočekam sa osmehom? Jesam li ja luda kada tražim samo malo kulture i poštovanja?

I dok prinosim čašu poslužnja grizući usne da ne kažem sve ono što, u stvari , i treba da kažem, ponovo osećam uvrede koje se lepe na moju dušu. I kaže da sam loša, da sam gorda i nervozna… I kaže da se sa mnom nikad ne zna… I to što ulaze bez zvona neće da me ubije…

Stojim na sred svog malog carstva i pitam se…

komentari
  1. oblogovan kaže:

    Heeej, pozdrav, Alisa. Lep tekst.

  2. tangolina kaže:

    Živimo okruženi nevidljivim linijama, koje sami pomeramo. Menjaj se, kao prava Alisa (smanji se, porasti po potrebi..) i pomerićeš i granice…a onda neće biti uvreda, ni nedozvoljenih ulazaka.
    Ljubim da budeš hrabra :*

  3. TamoiOvde kaže:

    Drago mi je da si se ovde vratila. No, ono što si napisala, izvini, ja ne umem da razumem.

  4. Opanak kaže:

    Lepo,sažeto, oštro.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s