Roman se ne piše strahom

Tog novembra dok si u ritmu muzike ubijao moje poverenje i svakom novom reči sebe crtao kao karikaturu prestao si da postojiš za mene kao neko ko se mogao nazvati mojim prijateljem. Patetika. Jadniče, pa ja sam ta koja je mlela sebe i svoje vreme da bih tebi pravila meleme, da bih tebe izlečila od bolesnih ljudi koji su te ujedali za srce. Ja sam ona za koju si verovao da je žena sa muškom dušom.

Bila je ta noć, i taj novembar hladan i pun snega, ta godina sasvim čudna i savim mrzla, sitne ruke i krupne reči. Ne dam ti da me obmaneš… Ja sam veštica, sećaš se… Toliko si se borio protiv toga, sad ti je valjda jasno zašto sam takva. Veštice ne plaču, bar ne pred drugima. Dok sam stajala kao stena, dok sam u sebe nalivala gorčinu, iznutra sam vrištala kao devojčica kojoj su upropastili rodjendansku haljinu. Zar zaista misliš da sam sve zaboravila, da sam oprostila?  Nemaš prava oduzeti od mene ono što je moje, moje misli, moje reči pretočene u priču, sve ono što sam stvorila, moj mali ženski roman, skicu za knjigu, moj način na koji se čovek može uzdići iznad svakodnevice i postati mnogo više. Ti si mi to uzeo, sakrio, bacio. Gledala sam u promenjene šifre, beli monitor, zabranjen pristup, zaključan sarkofag mojih misli. To nisi smeo, samo to nisi smeo. Sve ostalo ti na čast.

Ja opet pišem svoju bajku. U njoj nema tudjih reči. U njoj nema tebe sa teškim mislima, sa strahovima, nema ljubomornih žena i ravnodušnih muškaraca. Ne možeš stvarati ako ne zagrebeš sebi ispod kože, ako se ne otkriješ, ako ne priznaš… Ne možeš lagati i ne smeš se plašiti. U mojoj priči nema tvojih teških dijaloga koji okreću moje reči. Nema ni tebe. Tek da znaš.

304679_494779837216916_1257768161_n

Advertisements

17 thoughts on “Roman se ne piše strahom

  1. „Majstor pisanja“ … dobro je što možeš tako da „presečeš“ … To je velika vrlina ,,,

      • Ako…nekada bude objavljen taj roman, a šteta bi bila da takav talenat ostane zaglavljen ovde, molim lepo za potpisani primerak 🙂

        I da…pada mi na pamet jedna pesma u kontekstu tvoje priče…

  2. Izgleda da je sam zatvorio knjigu koju nije ni pokušao da razume.
    A to sa strahom je čudna stvar….
    Sad se on plaši sebe, ispresovanog, između listova neke nove knjige… Ko moljac.
    Bravo Alisa! 🙂

    • Sam je zatvorio knjigu. Njegova je odluka.
      Strah od žene je nešto što nikada ne mogu razumeti kod muškarca.
      A što se tiče straha od života…. Sam čovek odluči da li će da živi ili da se plaši. Molim lepo.

  3. „… bih tebe izlečila od bolesnih ljudi koji su te ujedali za srce. Ja sam ona za koju si verovao da je žena sa muškom dušom“
    Puno je žena sa muškom dušom,a traume iz detinjstva,su taj strah od žena verovatno,pretpostavljam.Nisu njega ujedali za srce bolesni ljudi,(isto pretpostvljam,ne zamerite),svako ima svoj bol i odbrambeni mehanizam.Ali,treba biti iskren, i pošten u sagledavanju ličnih grešaka,zar ne?Nažalost,puno ima lakovernih i dobrih žena,a na kraju im se ne kaže,čak ni hvala.
    Pišite svoju bajku,i puno sreće i nadahnuća Vam želim.

    • Razmišljam da zalepim na par dana ovde tu dugometražnu priču…. A opet, obećela sam da neću. Pa sad ne znam da li data obećenja prestanu da važe onda kada ih druga strana prekrši? Da li ću i ja onda biti licemer ili ću, eto, samo vratiti milo za drago….

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s