U ime mladosti

Nisam baš toliko blesava da verujem da ću uvek biti mlada. Možda sam samo malo blesava, jer verujem da ću umeti da balansiram i žongliram spretno godinama koje nilaze. I da se odmah razumemo, nemam ja žal za mlados` i ne patim za onim iza sebe. Mene samo nekad preseče u pleksusu i na tren opet krilima zamahnu leptiri u stomaku. Smem li… Umem li da se nosim sa tim? Imam li prava da verujem da su u sadašnjem posrnulom vremenu boje mog života i dalje u modi? Da li se nosi isti ovaj kroj duše koji imam i niko ne smatra da je demode…

Smeh koji živi u mojim rukavima i dalje je vanvremenski. U mom svetu nema uzrasnih kategorija. Svesna sam svih leta i zima koje sam imala i koje su imale mene. Isto tako sam svesna svih onih stvari koje sam zabranjivala sebi, a danas bih tako glatko prešla preko toga.