Knjige, pisci, čitaoci

„-Ja u tvojim knjigama ništa ne razumem.

-Zašto bi morao da razumeš? Moje knjige su kao švedski sto. Uzmeš iz knjige šta hoćeš i koliko hoćeš s kojeg god kraja stola da počneš. Ponudio sam ti slobodu izbora, a ti si se zbunio od obilja i od slobode kao Buridanov magarac što je skapao izmedju dva plašta sena ne mogući da se odluči koji će najpre pojesti.

-Ne mislim ja samo o tebi. Govorim o tvojoj profesiji pisca. Danas si ti nepotreban. Dinosaurus. Najviše što možeš u književnosti u ovom trenutku da postigneš to je da ti roman liči na prepričavanje neke od serija ‘reality show’. Ono što su u 18. i 19. veku bili ljubavni romani, danas su TV porno kanali od kojih se saznaje šta se nalazi ispod kad muškarac od odeće ima samo ženu. Zašto da se mučiš sa knjigom, kada možeš sve da vidiš uživo? Uz to, danas su u modi nedaroviti. Dok pišu, pisci ne koriste više svoj talenat za pisanje, pa se ne može ustanoviti imaju li ga ili ne. To je nesumnjiva dobit za pisce,a šteta po čitaoca i čitalac vas zato napušta. I tebe i tvoju spisateljsku bratiju. „

„Drugo telo“  Milorad Pavić