O protekloj

Ispratila sam novembar ovacijama i vatrometom, izvarničila hiljadu puta, ispraskala rečima, šavovima čarapa, promrzlinama, zaledjenim suzama, ostavila sve to iza sebe, zgazila taj ogromni zavežljaj nepriajtnosti i krenula dalje u susret decembru. Kao svaki dobar komšija on je zaverenički namignuo novembru i nastavio da me gađa ledenim kišama, snegom, obavezama, računima. Potpuno zbunjena podigla sam sa poda svoju srećnu maramu, bacila je oko vrata potpuno nehajno i na isti način zakoračila napred. Nisam ni ja mačji kašalj, mogu ja nadjačati severce i otopiti snegove, mogu ja pronaći suknju baš za mene pravljenu u moru bezveznih krpica. I da znaš ti 2012., koliko sam te samo iščekivala i gledala u tebe kao u jednu normalnu i potpuno zrelu godinu, a ti mi  na ovakav način vraćaš. Što mi nisi još prvog januara dala rokovnik sa svim ovim ludačkim obavezama, da bar znam šta me očekuje, a ne ovako nespremna stojim i gledam u tebe dok mi na ledja trpaš kamare tereta raznih oblika i veličina. Neka te, imaš ti još petnaestak dana, onih odbrojenih, proći će i tvoje, pa kad te lepo upakujem u priču i bacim u  etar, videćeš kako je to osećati se  ništavno i malo.

Ali  dobro… Kad malo razmislim, mnogo toga si me i naučila, učinila jačom, možda i pametnijom, a starijom to svakako jesi, ni to ti nisam zaboravila…

Dala si mi još jednu diplomu… Još da nađem mačku pa da joj okačim o rep.

Dala si mi još jedan dokaz da vredim, jer si poslala na mene gomilu pošasti koje sam pobedila.

Još gomilu ideja koje sam bar teorijski razradila i takoreći do pola ostvarila.

Dala si mi četiri susreta koja baš i nisi morala. Meni je jasno, da li je i njima, ne zanima me.

Preživela sam kolektivno samoubistvo nekih mojih želja, ali rodilo se jato novih, tako da smo za to kvit.

Ubila si mi sto dva leptira u stomaku, a ti znaš kako se ja ponašam zaštitnički prema leptirima, tako da sam umesto njih mahala krilima i preletela kilometre snova, na kraju ipak, vredelo je.

Starog prijatelja si mi oduzimala i vraćala, onako, na kašičicu, trovala mu pogled i reči, opet ga lečila, pa opet odvodila na neku sasvim nepoznatu frekvenciju. Ne brinem ja za sebe, a on, ako je pravi prijatelj, naći će već pravi put nazad.

I šta sad… Ništa… Pakuj se ti lagano, ne žuri, imaš vremena, ali nemoj da ti pada na pamet da se vraćaš. Lepo da ti i ja popijemo kaficu i drugarski se rastanemo. Sretan ti put, i molim te, nemoj ni da mašeš. Ni ja neću da mašem. Mašem samo onima koje želim ponovo da vidim.

431738_351208298235774_1822107745_n

Advertisements

22 thoughts on “O protekloj

  1. Imam ja jednu mačku u ulazu, ako ti treba rep… Pitoma je… I školovana… 🙂 Vidim da već par diploma vuče za sobom i zameće sopstvene tragove…
    Btw… Znaš šta ja mislim…? Daj joj šansu, sačekaj, npr, 2018. I videćeš kako je dooobra bila ova…
    (Tako sam optimističan, da je to stvarno strašno… 🙂 )

  2. auuuuuuu! “Ubila si mi sto dva leptira u stomaku, a ti znaš kako se ja ponašam zaštitnički prema leptirima, tako da sam umesto njih mahala krilima i preletela kilometre snova, na kraju ipak, vredelo je.“ Vazno je da znas, da je vredelo…

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s