Beg u sebe

Pobegla bih daleko,

potpuno ćutke i potpuno sama,

samo da odem što dalje od tvojih reči, od blizine,

od onog nemira koji stvaraš kada se približiš.

 

A znam, i kada pobegnem,

i kada odem na sam rub sveta

ostaće nešto tvoje u mojim zenicama,

zarobljen lik dečaka

koji strepi od novog dana.

 

Koji to voz nosi izgubljene

u njihov mir?

Koje to reči umeju da izbrišu sećanja

i da me, potpuno novu i potpuno čistu,

odnesu na neke drugačije obale.

 

Smem li da kročim u noć

bez straha da me ne opeku zvezde,

da ne pocrnim pred mesecom

i da potpuno svoja i hrabra kažem

– mene ubijaju samo moje reči.

 

Pobegla bih,

ali znam unapred da se moram vratiti

zato zastajem, sumnjam,

i opet, po ko zna koji put

radjam samu sebe

kroz krvavo predvečerje.