Beg u sebe

Posted: 30 maja, 2012 in Moja kristalna zrnca, Poetski vitraži
Pobegla bih daleko,
potpuno ćutke i potpuno sama,
samo da odem što dalje od tvojih reči, od blizine,
od onog nemira koji stvaraš kada se približiš.
 
A znam, i kada pobegnem,
i kada odem na sam rub sveta
ostaće nešto tvoje u mojim zenicama,
zarobljen lik dečaka
koji strepi od novog dana.
 
Koji to voz nosi izgubljene
u njihov mir?
Koje to reči umeju da izbrišu sećanja
i da me, potpuno novu i potpuno čistu,
odnesu na neke drugačije obale.
 
Smem li da kročim u noć
bez straha da me ne opeku zvezde,
da ne pocrnim pred mesecom
i da potpuno svoja i hrabra kažem
– mene ubijaju samo moje reči.
 
Pobegla bih,
ali znam unapred da se moram vratiti
zato zastajem, sumnjam,
i opet, po ko zna koji put
radjam samu sebe
kroz krvavo predvečerje.
 
 
 
komentari
  1. anaberbakov-anee kaže:

    fantastično, ali bas mi se svidja.

  2. oblogovan kaže:

    “ostaće nešto tvoje u mojim zenicama,
    zarobljen lik dečaka“… Jako dobro…

  3. provincijalac kaže:

    Odavno, zbog posla, nisam otvarao blogove koje pratim.
    Petak je popodne, i počeo sam da odmaram.
    Čitam tvoje tekstove i na svoj način „bežim u sebe“.
    Lep je to osećaj. 🙂

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s