Setim te se, eto, tek tako. Možda zato što mi nikada nisi pružio objašnjenje. Ili izvinjenje.
Moja snaga ne znači da mogu da preživim sve. Moja snaga ne podrazumeva metak s leđa.
Bol je prestao. I strah. I dalje smrdi izdaja. To je leš tvog života. To što hodaš ne znači i da si živ.
Hladno sunčano jutro treznilo me od snova. Odmahnula sam glavom da bih otresla poslednje mrvice pospanosti. Kafa je neodoljivo mirisala, žmureći sam prvi gutljaj otpila i pustila muziku.
Ko zna zašto, ali eto, baš jutros sam se setila da mi je ostao dužan. Zanemarljivi dinarski kusur novembra i podugačak razgovor sa gomilom objašnjenja. Pa da, i jedne knjige koju drži visoko na polici.
Meni je, u stvari, tako lako da ne mislim na tebe, ali te donesu vetrovi nekih pesama, izroniš medju glumcima jeftinih produkcija, zaboli me u pleksusu kad mi potraže jednu knjigu. I ništa više. Meni od tebe fali jedno objašnjenje. I priznanje da si slab i nedosledan. Ništa više. Meni je dovoljno da umirim svoju savest. Tvoja se već nikad neće moći umiriti.
Alisa u zemlji luda 
Au, bravo, bravo… “To što hodaš ne znači i da si živ“. Odlično.
Eee… A mnogi samo hodaju…
Pridružujem se vašim komentarima…
Predivno napisano.
Hvala!
„Meni je, u stvari, tako lako da ne mislim na tebe, ali te donesu vetrovi nekih pesama, izroniš medju glumcima jeftinih produkcija, zaboli me u pleksusu kad mi potraže jednu knjigu.“
Eh, da…
Uvek ima načina, ali ima i rešenja. 😉
Ma nema ništa od tog „raskusurivanja…“
To su „trkači olovnih nogu“ – ti što hodaju, a nisu živi.
Nego…
Da si ti nama žva i zdrava & da nam malo češće pišeš, jer je evidentno da nedostaješ!
Pozdrav! 🙂
Verno preneta osećanja na ovaj virtuelni papir. Predobro …
Ponekada odbijam da priznam da u tebi postoji tamna strana. Znam da je detinjasto ali je tako.
A ja ponekad poželim da imam samo tu tamnu stranu. Ova svetla me koštala mnogo živaca i suza. Srećom, ne ispunjavaju se baš sve želje.
Ne znam. Svi tvoji tekstovi,reči, misli, pričaju o nekom iskustvu, Zato mi i privlačiš pažnju. Jedino je pogrešno što sam pomislio da je to ostalo iza…
Uvek deluje da si iznad toga. Otud i iznenađenje o tamnoj strani
Budi mi dobro, ova kiša će potrajati .
Nema objasnjenja jer izdaju ne moze niko objasniti. Izdaja se desi i iz nje se cupaju cutnjom.
P.s.Realno napisano. Slicno se osecam poslednjih mesec dana.
Ako ti je za utehu, proći će.
Pa dok me sujeta ubija nista mi nije utesno, ali znam da hoce 🙂 Sve prodje.
Свака издаја је само увод у нову, следећу…
На жалост.
Поздрав.
Najteže mi je sebe shvatiti kako uvijek istim lažima nasjednem, i nikako pamet iz pjeska da izvadim nojevski ponašati prestanem. Očigledno srce većinsku kontrolu parlamenta u meni kontrolira, i sve odluke većinski donosi pa me rastura