Neki novi i naši klinci

Pitao si me, jednom, da li ćemo umeti svojoj deci da prenesemo tajne života. Da li ćemo moći da ih zaštitimo od nevažnog i da im usadimo prave vrednosti koje smo usput pokupili odrastajući i sazrevajući. Bila sam tako sigurna u svoj potvrdni odgovor, jer svakodnevno naklapam i pričam, jer iz sata u sat proveravam, sadim i presađujem u tu malu glavu uvenule etičke sitnice, sitnice koje čine život.
Međutim, zapravo oduvek u dnu srca znam da ćemo na najneviniji način osakatiti svoju decu, amputirati im neke večnosti koje su mogli imati. I ona će, baš kao i mi, mrzeti nesvesno svoje roditelje, mi koji smo poput ruža puzavica rasli uz nametnute oslonce. I sada skačemo samo do odredjenih granica, samo dokle smo naučili da smemo, iako znamo da možemo i više i bolje, iako znamo da ni nebo nije granica, nebo će i dalje biti u našim glavama samo loža za zvezde i treptavi mesec, mesto do koga stižu Odabrani, slepo verujući da bismo sagoreli ako i pokušamo, makar samo i da taknemo te visine…
Spomenuvši tebe jednom u sparno aprilsko veče, neki Mali Ljudi zalepiše ti etiketu Čudaka. Ostavši bez daha, kao da su i meni zalepili šamarčinu, podigoh pogled i bez trunke lepog vaspitanja, kojim su me roditelji godinama trovali, poput pubertetlije rekoh u malo zapakovanoj formi da su glupi. Zapravo sam im rekla da su Obični, Mali, Neiživljeni, Neostvareni i sve ono što zapravo nikada i neće moći shvatiti da sam rekla. A onda sam shvatila koliko smo mi Čudaci zapravo nedokučivi, jer Mali Ljudi sve ono što ne razumeju etiketiraju kao čudno. Tako da će im sve naše biti poput Zemlje Čuda.
Naša deca će imati drugačije detinjstvo od našeg, drugačije igračke, drugačije igre. Ali znam sigurno da će, kada odrastu, biti dobri ljudi, Veliki Ljudi, i ako Bog da, neka budu Čudaci poput nas. Znam ja prokleto dobro da sve to ima svoju cenu. Za sve u životu trebaće im duplo više snage i duplo više reči da objasne male stvari Malim Ljudima.Teško je biti Drugačiji. Ali samo Retki nadju Retke, tako da će već na svoj čudno divan način naći svoje druge čudne polovine… I tada Čudo prerasta u Čaroliju.

Advertisements

4 thoughts on “Neki novi i naši klinci

  1. Daaa, bas to, bas tako, divno, sjajno… Ako za reper normalnog uzimamo vecinu, onda cu drage volje prigrliti ogrtac nenormalnog, smejacu se zvezdama i verovacu da tamo gore neki mali cudak cisti vulkane i cuva svoju ruzu. I uopste me ne zanima sto vecina to ne razume.

  2. Kakva će to bitka da bude.Koliko će samo energije da se potroši.Koliko će samo padova i oguljenih kolena da negujemo…NE marim…,ja već osećam blagodeti tih potrošenih dana,neprespavanih noći…I kada sam pomislio da sam izgubio,ti isti mali…budući i već sadašnji čudaci …vraćali su mi svojim postupcima preko potrebnu veru…
    I nismo retki..nisu retki..možda su samo malo nevidljiviji i malo prikriveniji od običnih ,malih ljudi…tako smo ih naučili
    I sada kada pogledam u nazad…ustvari jedino pametno potrošeno vreme..učeći ih kako da budu budući i sadašnji kritičari naših postupaka

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s