Godine nose samoću….

Posted: 17 novembra, 2018 in Moja kristalna zrnca

stocksnapfigltlww8e

Mislila sam da se vremenom postaje opušteniji, bar je tako bilo u početku… Kao ono kad, u jednom trenu, tek tako, prestaneš osećati nelagodnost kad uđeš u prostoriju punu nepoznatih ljudi. Ili kad napišeš nešto i baš te i ne dotiče koliko se to drugima dopada i da li im se uopšte dopada, jer jednostavno pišeš zbog sebe i svoje duše. Ili kad jedina u društvu uporno i dosledno nosim ravne cipele i ne pokleknem ubeđenjima da bi trebalo drugačije…  A onda, kad poželim, uzverem se na vrtoglave visine potpetica….

I kad naiđe to vreme kada si jednostavno dosledan sebi i ne strepiš od tuđih misli, postane ti svejedno…

Zašto me je ubila sloboda reči, misli, dela?

Zašto sam postala prezasićena svih zadovoljstava koja su oko mene?

Zašto meni godine, sem slobode, donose samoću…

Pokušavajući da se popnem na krov zgrade, najvišu koju sam ja ikada videla, uspela sam i da, nehotice, dohvatim i zvezdu. Drugi su ostali bez daha, zanemeli, zaćutali, šuškali tihe suglasnike tek kad bi se udaljili  od mene… Stavila sam taj svetlucavi kamičak u džep kožne jakne, sišla, sela u kola, stresla se od treme kao i uvek, jer se plašim da vozim, jer ne volim da vozim, i kliznula niz drum… Srela usput nekadašnjeg stanovnika jednog grada stoletnih lipa. taj grad je, baš on, srušio do temelja. On odoleva nekako, ali bol mu se nastanila u onoj tromeđi lica, sluđen i sleđen od strpnje da li ću se javiti i vratiti dah života njegovim kontrolisanim snovima. Klimnula sam glavom i sasvim nezainteresovano ostavila iza sebe prašinu prošlosti…

Sjaj zvezde iz mog džepa sve to zasenjuje. Ali mene ne usrećuje taj kamičak. Nekako se sam po sebi podrazumeva. A sve što se podrazumeva ne postoji stvarno i primetno, već obitava, levitira, traje i nestaje iz misli čim trepnem… Stanem, gledam kroz prozor, pomišljam da sam daltonista i da mi je pejzaž kao filmovi sa početka prošlog veka…Zašto sam tako sama i zašto me više ništa ne pomera sa mesta…. Jesam li toliko postala starija, iskusnija, pametnija, patetičnija…. Ili sam samo sasvim dovoljno izmučila sebe pa mi duša traži odmor i od sebe same….

komentari
  1. ironijexl kaže:

    Godi-nama sam-‘oću…

  2. …И живи се и надаље.
    Само напред!

  3. Pixel kaže:

    E vidiš…. zna samoća i da nas vrati na drum. 🙂

  4. otilija kaže:

    Samoća nije strašna, poželjna je. A i odmor! Posebno od same sebe! 🙂

  5. Samoća je sasvim prihvatljiva kategorija, iako Tvoje zašto zahteva kompleksniji odgovor. 🙂

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s