Odeš u poštu. Staneš u red. Čekaš. Ćutiš. Gledaš na sat. Grizeš usne. Ćutiš. Čekaš… I taman kad dođeš na red ubaci se otac tvoje školske drugarice preko reda. Kao nije te video. Kao mlađa si pa treba da ćutiš.
-Izvinite, ja sam na redu – kažem i pružim papir.
On se kao buni, ali vaspitan je, neće da galami, gunđa u sebi…
Na šalteru se zadržavam celih 35 sekundi. Daju mi pošiljku. Prolazim podignute glave. Ja sam velika devojčica.
Posle 30 minuta čekanja izlazim, a kući me pitaju – gde si do sada?
Ali, najlepše od svega je to da se nisam iznervirala! Treniram – kondicija!! Umem ja da budem i sa debelim živcima, samo kad se potrudim.
A da… Ne rekoh šta je bilo u pošiljci.
Potvrda da sam konačno DIPLOMIRANI… 🙂
Alisa u zemlji luda 
pa čestitke šaljem diplomče 🙂
Hvala! 🙂
Čestitam !
Hvala.
Čestitam! 🙂
Hvala, prijatelju!
Odavno si diplomirani… tim papirom su samo priznali i oni koji su se pravili to nisu znali 🙂
E nasmeja me… 🙂 Sad još samo da ubedim ove što ne žele da znaju. Ove što povećavaju platu. 🙂
Posta je od uvek imala svoju draz. Nego,hocemo li da nazdravimo u to ime?
Naravno. 🙂
E, ovde ide mnogo veca doza onog „svidja mi se“… Ceestittaaaam…!
Hvala! Piće za sve! 🙂
Bravo, čestitam!
Hvala!
Čestitke.
Hvala!
Čestitam za to DIPLOMIRANI… 🙂
Hvala!
Oooooo, čestitke na DIPL … 🙂 I na strpljenju. Strpljiva mladost je divna kombinacija 🙂
Alisa, čestitam i dobrodošla u „akademsku zemlju čuda“ 🙂
Bravo!!!!!
Diplomirani, nego šta!
Čestitam!
Čestitam Alisa! Od srca!!! 🙂