Praštanje

Posted: 15 aprila, 2012 in Moja kristalna zrnca

„Bojiš li se Boga…“, pomislim u sebi dok je gledam kako gazi po svemu što joj se nađe na putu.

Ona radi sve što poželi pozivajući se na ljubav. Cilj, ipak, ne opravdava sredstva.

Ljubav nije samo osvajanje, ljubav je i žrtva. Pod tim ne podrazumevam tuđe, već sopstvene žrtve.

Položaj koji ima koristi na najniži ljudski način. Reči imaju težinu, a ona se zatrpava njima ne razmišljajući o tome. Reči te uzdignu, ali mogu i odvući na dno.

Bog prašta. Zašto ne bih i ja. Memorija mi je puna besmislenih gluposti. Ima još mesta. Pamtim ja svašta, iako opraštam…

komentari
  1. Nenad77 kaže:

    Ah ta naša memorija 😀 U nekim trenutcima osetim kako me optereti, pa po nekad šaljem sve u delete folder. Dokle god se čovek seća, znači da postoji, a ja baš ne želim svega da se sećam, al’ ne ide. Prošlost je takva kakva jeste 😉

  2. KoTR kaže:

    @Nenad77
    Vaistinu Voskrese!

  3. some old piano kaže:

    Svašta nešto ovde mogu da pronađem,među ovim kratkim rečenicama…U jednom si u pravu najviše. Zašto i ja da praštam…dosta je bilo…

  4. Staklenna kaže:

    Vaistinu voskrese!

  5. sofija6 kaže:

    Oprastanje ne dugujemo u tolikoj meri drugima, koliko sebi. Njime se oslobadjamo tereta proslosti, sto nam omogucava da potpunije i kreativnije zivimo u sadasnjem.

  6. oblogovan kaže:

    “Pod tim ne podrazumevam tuđe, već sopstvene žrtve.“ Time si se odelila od “druge strane“. Namerno ne kažem “nenormalne“, jer je veliko pitanje ko je normalan a ko ne, znaš već…

  7. Ko nauči da prašta mislim da mu srce poleti 🙂

  8. Provincijalac kaže:

    Imamo mali ROM_mozak, i veliki RAM_mozak.
    Resetujem se koliko mogu ali šta je – tu je. Sistem se podiže iz istiih modula…
    Treba oprostiti, to stoji, mada nije loše imati i neki zaštitni program.
    Znaš kako kažu : Veruj u Boga – al’ zaključavaj stan.
    Pozdrav ! 🙂

  9. tatjanamb kaže:

    Praštanje mislim da zaista donese olakšanje onome ko oprosti, verovatno i onome što je grešan (a ko od nas nije), ali …. nije uvek lako doći do toga. (Ne)Zaboravljanje je takođe deo ove priče. I koliko god da imamo visok prag tolerancije, verovatno ćemo jednom doći u situaciju da shvatimo kako tu granicu treba malo spustiti.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s