Ova Nova

Nova godina je za amatere, za one koji nikada ne ostaju posle ponoći u kafanama.
Momo Kapor
Nasmejala sam se nakon ovog citata. Možda je tako. Ja inače ne volim te večeri da mrdnem iz kuće, valjda se polako sabiram i oduzimam nakon protekle godine. Malo ukusne večere, malo vina, muzike, zagrljaja i pogleda najbližih…
I tako… ostavismo iza nas ovu Staru, pa da dočekamo Novu, puni želja da bude bolja…
Želim vam da imate sasvim dovoljno svega. kad je mnogo i previše, onda ne valja.
Živeli!
ng
Advertisements

Dobre i loše reči

Ubedi sebe da sam ja kriva i da sam te zavela. Ubedi sebe da sam okrutna i zla šumska veštica, a ti dobroćudni drvoseča. Neka teret padne na moja ledja. Ubedi sebe da sam sve magične reči perfektno upakovala i bacila ti pod noge. Poveruj u svoje laži da moja nenapisana knjiga govori o našoj ljubavi u koju ti nikada, ali baš nikada, nisi poverovao. Neka vetrovi oduvaju tvoje suze kojima si kvasio moje večeri.

Kaži svima kako sam pokvarena, kako mirišem na plesanj i kako mi oči ureknu svakog koga pogledaju. Nemoj da im kažeš da si pijan klečao preda mnom i molio za još koju nežnu reč, za još koji tren slatke budućnosti koju nikad nećeš imati. Slaži da ti nikad ropstvo u kojem si sada ne pada teško. Slaži da si srećan.

Preživeću kada čujem koliko zlobe ima moja ljubav prema slovima i kako sam uobražena gospodarica tvoje paralelne misli.

Zaboravi stoletne lipe i miris keja. Zaboravi sumrak u pet popodne. Zaboravi knjige kojima presujem svoje sušene snove. Zaboravi ljude koji nas vole, a povredjuju. Zaboarvi nemir izmedju dva pijanstva. Zaboravi drhtaj kada čuješ zvuk… onaj zvuk. Jer, niko to neće razumeti. Jer niko to nikada neće, u ovom umrlom gradu, shvatiti kao titraj srca, kao strah od sreće.

Volela bih da shvatiš, sada nakon svega, sada kada je prošlo sve, da si se zapravo bojao sebe. Nisam ja imala ništa sa tim. Ti si sebi nebo zabranio. Ti si sebi ptice u kavez zatvorio.

Reci im da zubi veštice nikada ne grizu od strasti, nego od zlobe. Možda ti i poveruju.

Ja o tebi neću ništa loše reći. O mrtvima sve najlepše.

550566_292885030801023_39961091_n

Tango za bolje dane

„Zašto me nećeš?“, gotovo je cvilela gledajući u njega.

Sedeo je na pola metra od nje. Ona se sklupčala kao mače, umrljana suzama, posipana zvezdanim prahom i svetlela kao boginja. Gledao je u nju – jedna mala velika Boginja, smrskana pod teretom svakodnevice. Ćutao je dok mu je kroz glavu jurio teretni voz prepun bolnih uspomena na to kako je nikada nije imao. Njene suze su vratolomno padale na purpurni kašmir.

„Ne shvataš… Onoliko koliko te ja hoću, baš ti nikada ne možeš zamisliti. Jednom ćeš shvatiti da je ovo jedino ispravno. To što si sada slomljena i besna daje ti lažnu nadu da ću ja popraviti, a mogao bih samo još više usitniti parčiće tvoje duše i razvejati ih. Gazim po sebi da bi ti bila dobro, razumeš?“

Balada uplovi u luku njenih nada, suze se umnožiše, jecaj uguši melodiju. Ustao je, pružio joj ruku i podigao je. Plesali su, vrteli se uz treperave note, vrteli se kao da su jedini na svetu, nežno i skladno, sasvim ćutke, sasvim preglasno.

„Slomio bih te još više, a obećao sam sebi da ću te paziti. Ti imaš život, imaš sve ono što bih ja želeo da imam. A nemam… Imam samo tebe kao iliuziju da sve može biti dobro. „

„Ćuti, držiš me i gledaš me kao stariji brat, rovariš mi po duši savetima, ubijaš me daljinom…“

Kako da joj objasni da je taj njen mali pad samo deo puta, samo parčence, trun koji joj upao u oko i izmamio suze. Sve će to proći. Opet će njen osmeh otopiti led sa prozora. Ali njegova tuga, njegova praznina neutešno će ostati nepopunjena. Lažno će je tetošiti izmišljenim uspomenama o toj maloj velikoj Boginji koja mu kola venama, čije ime izviruje iz svake pesme i muti mu pogled. Vrti se u krug, pleše, peva joj na uvo dok ona plače, ali zna da tako mora, samo tako treba. Jer ona ima svoj život, a on … On živi od njene sreće.

gothic_dream_by_bonniebones-d32qjss

O protekloj

Ispratila sam novembar ovacijama i vatrometom, izvarničila hiljadu puta, ispraskala rečima, šavovima čarapa, promrzlinama, zaledjenim suzama, ostavila sve to iza sebe, zgazila taj ogromni zavežljaj nepriajtnosti i krenula dalje u susret decembru. Kao svaki dobar komšija on je zaverenički namignuo novembru i nastavio da me gađa ledenim kišama, snegom, obavezama, računima. Potpuno zbunjena podigla sam sa poda svoju srećnu maramu, bacila je oko vrata potpuno nehajno i na isti način zakoračila napred. Nisam ni ja mačji kašalj, mogu ja nadjačati severce i otopiti snegove, mogu ja pronaći suknju baš za mene pravljenu u moru bezveznih krpica. I da znaš ti 2012., koliko sam te samo iščekivala i gledala u tebe kao u jednu normalnu i potpuno zrelu godinu, a ti mi  na ovakav način vraćaš. Što mi nisi još prvog januara dala rokovnik sa svim ovim ludačkim obavezama, da bar znam šta me očekuje, a ne ovako nespremna stojim i gledam u tebe dok mi na ledja trpaš kamare tereta raznih oblika i veličina. Neka te, imaš ti još petnaestak dana, onih odbrojenih, proći će i tvoje, pa kad te lepo upakujem u priču i bacim u  etar, videćeš kako je to osećati se  ništavno i malo.

Ali  dobro… Kad malo razmislim, mnogo toga si me i naučila, učinila jačom, možda i pametnijom, a starijom to svakako jesi, ni to ti nisam zaboravila…

Dala si mi još jednu diplomu… Još da nađem mačku pa da joj okačim o rep.

Dala si mi još jedan dokaz da vredim, jer si poslala na mene gomilu pošasti koje sam pobedila.

Još gomilu ideja koje sam bar teorijski razradila i takoreći do pola ostvarila.

Dala si mi četiri susreta koja baš i nisi morala. Meni je jasno, da li je i njima, ne zanima me.

Preživela sam kolektivno samoubistvo nekih mojih želja, ali rodilo se jato novih, tako da smo za to kvit.

Ubila si mi sto dva leptira u stomaku, a ti znaš kako se ja ponašam zaštitnički prema leptirima, tako da sam umesto njih mahala krilima i preletela kilometre snova, na kraju ipak, vredelo je.

Starog prijatelja si mi oduzimala i vraćala, onako, na kašičicu, trovala mu pogled i reči, opet ga lečila, pa opet odvodila na neku sasvim nepoznatu frekvenciju. Ne brinem ja za sebe, a on, ako je pravi prijatelj, naći će već pravi put nazad.

I šta sad… Ništa… Pakuj se ti lagano, ne žuri, imaš vremena, ali nemoj da ti pada na pamet da se vraćaš. Lepo da ti i ja popijemo kaficu i drugarski se rastanemo. Sretan ti put, i molim te, nemoj ni da mašeš. Ni ja neću da mašem. Mašem samo onima koje želim ponovo da vidim.

431738_351208298235774_1822107745_n