Neke druge linije

Utapam se u svakodnevne nijanse pastela…

Ćutim prekrivena prašinom izmaglica malih gradova….

Umirem u samoći pod drvećem… Stoletne lipe u mojim mislima…

Tražim sunce u travi. Kažu da je palo i da je tu negde. Ja, kći noći, puzim i tragam za suncem…

Peku me zvezde u očima. Kako da ugušim njihov krik…

Tragovi crvene farbe na mojim prstima. Žuta pod noktima. Plava u srcu. Ljubičasta na tabanima. Srebrna pod pazuhom. Kako ovako šarena da se sakrijem?

To što sam ptica ne služi mi na čast. Umem da letim. Mogu da odem. A kako da ostavim sve vas ovde, tako iste meni, tako drage meni.  Nemam prava da odem.

 

 

Advertisements

21 thoughts on “Neke druge linije

    • I taman kad pomislim da si nestao, ti se pojaviš. 🙂
      Uvek mi prijaju tvoje pesme (ruku na srce, skoro sve su kao izvučene iz moje liste 😉 ) ali mi je još draže kad napišeš nešto. Pozdrav!

      • Pokušaću da budem „pismeniji“…Teško da prođe dan a da ne obiđem tvoje strane..čekajući novo razotkrivanje…I nikada nisam nestao…samo malo ćutljiviji i to je sve. A za tu listu smo još davnih dana zaključili da je zajednička…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s