Utapam se u svakodnevne nijanse pastela…
Ćutim prekrivena prašinom izmaglica malih gradova….
Umirem u samoći pod drvećem… Stoletne lipe u mojim mislima…
Tražim sunce u travi. Kažu da je palo i da je tu negde. Ja, kći noći, puzim i tragam za suncem…
Peku me zvezde u očima. Kako da ugušim njihov krik…
Tragovi crvene farbe na mojim prstima. Žuta pod noktima. Plava u srcu. Ljubičasta na tabanima. Srebrna pod pazuhom. Kako ovako šarena da se sakrijem?
To što sam ptica ne služi mi na čast. Umem da letim. Mogu da odem. A kako da ostavim sve vas ovde, tako iste meni, tako drage meni. Nemam prava da odem.
Alisa u zemlji luda 
Još jedna od onih ptica koje nikad ne polete? 🙂
Pa tako će ispasti na kraju, sigurna sam.
Lepo!
Hvala!
Možda letiš time što ostaješ?!
Volim da verujem da je tako.
preljepo
Nemoj…molim te sa šlagom…i jagodama….
I taman kad pomislim da si nestao, ti se pojaviš. 🙂
Uvek mi prijaju tvoje pesme (ruku na srce, skoro sve su kao izvučene iz moje liste 😉 ) ali mi je još draže kad napišeš nešto. Pozdrav!
Pokušaću da budem „pismeniji“…Teško da prođe dan a da ne obiđem tvoje strane..čekajući novo razotkrivanje…I nikada nisam nestao…samo malo ćutljiviji i to je sve. A za tu listu smo još davnih dana zaključili da je zajednička…
Staklenna… Jako, jako, jako dobro… Sjajno…
Hvala ti, prijatelju…
Malo se gubim poslednjih dana, pa se opet vratim, kasnim sa postovim i komentarima… Ali, zavrsio mi se ispitni rok, brojim sitno (2) 🙂 i pocinje mi i odmor….
Blago tebi… Još si na ispitima… 🙂
Pa nemoj baš da mi toliko zavidiš. 🙂 Nije to lako u mojim godinama.
Haha… Ma i ja sam imao neke studije koje su se protegle u nedogled, ali ipak… Svejedno ti zavidim… 😛
Prelijepo!
Hvala ti! @-}–
imaš sva prava ovog sveta!
i da odeš i da ostaneš, svi dragi su tu, ma gde bili 😉
Spakovacu vas sve u jedan veeeeliki kofer, pa gde krenem ja idete i svi vi! 🙂
može, ja sam spremna 🙂
10