Susret nakon četiri meseca i jedno nedorečeno „zdravo“…
Nikada ti više nećeš pronaći nekog, a da je pritom taj neko žena, ko će pre popiti domaću rakiju, a ne one ulepljene šećerne vermute i šerije…
Moje nesanice mi daju vremena da uradim sve ono što neke druge prespavaju…
Ja se smejem glasno, dovoljno glasno da me čuješ iako si na drugom peronu… Ali plačem dovoljno tiho da niko ne čuje, ali zaboli baš onog koga treba…
Nećeš sresti, kunem ti se, nikog ko ume da tvoje note protumači u advekvatnoj nijansi i da tvoje reči pročita onako kako ih ti napišeš…
Ja znam šta je život, ceo njegov spektar od žute do ljubičaste… Poznajem i crnu i belu, znam kako se diše i na dnu i na visinama. Ja umem da hodam po oblacima, sećaš se…
Niko ne psuje kao ja, gunđao si- kako samo možeš, pa ti si žensko… Žena sa mudima je danas nepostojeća kategorija. One obično vole muškarce sa srcima, koji su takođe, izumrla vrsta… Ali eto, uprkos statistikama, postojimo i jedni i drugi, ali smo retke vrste. I odbačene od svih. Ali to je već njihov problem…
Znam ja, slušalice u tvojim ušima nose one melodije kojih nema na zvučnicima vozača autobusa… Ponekad stoje kao statisti na tvojim ušima, ugašene, ili dovoljno stišane… Jer ja se smejem dovoljno glasno i možeš me čuti, iako nisam baš tu gde me drugi ne bi želeli, a ti me zamišljaš. Ali tu sam, i trajem. Ja nisam umrla kada si me izdao. Za razliku od tebe…
Ja imam sve. Ti prosiš od života. Saviješ glavu, a čekaš da sa neba padne malo vedrih nota… Ništa ne pada sa neba, sem kiše i snega, ali to je već nešto izvan tvojih interesovanja. Ti živiš drugačije…
Ja sam danas srela tebe i bilo mi je dovoljno. Želela sam da znaš da stojim na nogama. Da se smejem, iako mi nož stoji u leđima do korica. Moj bol boli tebe. Ja sam iznad toga.
I što ti ja sad pričam sve ovo, kad ti to sve već znaš… A i zabranjeno ti je da me čitaš…
Alisa u zemlji luda 
Ovaj tekst ima jačinu – do korica !
Sve lepe stvari na svetu dobijaju se po ceni najvećeg bola. Znači – do korica.
Nesanica je često najkreativnije protraćeno vreme.
Ja se tešim time da moj dan duže traje.
Mogu ti reći da si potpuno u pravu.
Da… zabraniću sebi da te čitam….Previše govoriš što ćutim….
Divna pesma za buđenje, nakon ovakvog dana.
Pazi..uz tekst..trebala je druga…al..nije mi se dalo..morao sam malo ovako…kako to kažu..digresija
auuu sto mi se ovo sviđaaaa ……
To znači da si jedna od ovih izumrlih vrsta. A to ti i nije nešto pametno. 🙂
ti si njega evoluirala 😉 …
Divna reč. E v o l u i r a l a. 🙂
Umem da budem dobar prijatelj. Suprotna reč od prijatelja za mene je stranac. Neprijatelj ne umem da budem.
Tako je… Hm… Blisko. Sjajno…
Svidja mi se to što si uspela da jednu priču, tešku i sumornu, ispevaš na tako lak i lepršav način, pa izgleda kao u tebi-njoj-bilo kome ko je zapravo u njoj, i ne teku suze dok je piše …