Da su me ukrali Cigani sada bih bila slobodna. Oni me sigurno ne bi ukalupili u okvir svih onih zabrana i granica koje sada imam u sebi….
Da su me ukrali Cigani smejala bih se glasno bez osećaja savesti, hodala bih bosa i imala svoj svet pod zvezdanim nebom…
Lutala bih, o kako bih lutala, željna svega da vidim, jer okom se kupuje više nego novcem, okom sve možeš uzeti, a da ne platiš i da ne pitaš…
Da su me ukrali Cigani, svesna bih bila kako je život velik i beskrajan, ne bih se lomila i ne bih delila sve ovo što sada delim, na rate, na dane, na neke etape, na kredite i pretplate…
Ne bi mi bilo bitno koji tim pobeđuje, već bih našla način da od trave, cveća i vetra napravim svoj tim koji bi pobedio smešne brige savremenog čoveka. Umela bih da se smejem i da trčim, da vrištim i ćutim, i da budem srećna samo zato što sam živa…
