Dobre i loše reči

Ubedi sebe da sam ja kriva i da sam te zavela. Ubedi sebe da sam okrutna i zla šumska veštica, a ti dobroćudni drvoseča. Neka teret padne na moja ledja. Ubedi sebe da sam sve magične reči perfektno upakovala i bacila ti pod noge. Poveruj u svoje laži da moja nenapisana knjiga govori o našoj ljubavi u koju ti nikada, ali baš nikada, nisi poverovao. Neka vetrovi oduvaju tvoje suze kojima si kvasio moje večeri.

Kaži svima kako sam pokvarena, kako mirišem na plesanj i kako mi oči ureknu svakog koga pogledaju. Nemoj da im kažeš da si pijan klečao preda mnom i molio za još koju nežnu reč, za još koji tren slatke budućnosti koju nikad nećeš imati. Slaži da ti nikad ropstvo u kojem si sada ne pada teško. Slaži da si srećan.

Preživeću kada čujem koliko zlobe ima moja ljubav prema slovima i kako sam uobražena gospodarica tvoje paralelne misli.

Zaboravi stoletne lipe i miris keja. Zaboravi sumrak u pet popodne. Zaboravi knjige kojima presujem svoje sušene snove. Zaboravi ljude koji nas vole, a povredjuju. Zaboarvi nemir izmedju dva pijanstva. Zaboravi drhtaj kada čuješ zvuk… onaj zvuk. Jer, niko to neće razumeti. Jer niko to nikada neće, u ovom umrlom gradu, shvatiti kao titraj srca, kao strah od sreće.

Volela bih da shvatiš, sada nakon svega, sada kada je prošlo sve, da si se zapravo bojao sebe. Nisam ja imala ništa sa tim. Ti si sebi nebo zabranio. Ti si sebi ptice u kavez zatvorio.

Reci im da zubi veštice nikada ne grizu od strasti, nego od zlobe. Možda ti i poveruju.

Ja o tebi neću ništa loše reći. O mrtvima sve najlepše.