Sreca

I tako… prodje vreme a ti se ohladis…Pa sve ono sto te golicalo u stomaku postaje obicno. Ne gubis dah pri svitanju novog dana, ne trazis i ne lutas, sve se podrazumeva, sve je tu a vise ti ne treba.Pa se pitas da li si jos uvek ziv, ima li jos uvek u tebi onog nemira, da li dises, da li se smejes, sve je tako lepo a tako obicno. Jedini stvarni problem u ovome je taj sto ne shvatamo da bas sve ovo i jeste sreca, sreca koja traje a toga nismo svesni sve dok se od te savrsene svakodnevne celine ne odlomi makar jedno parcence…I tada pocinjemo da zalimo za starim dobrim vremena, ljuti na sebe sto nismo prepoznali srecu…

Advertisements

26 thoughts on “Sreca

  1. Naravno da si živa…naravno da dišeš….Prošlost je ok,uspomene takođe…i po neko odlomljeno parče je ok…

    Prateći tvoje pisanije,verujem da u jednom jedinom trenutku ima više nemira,oduzetog daha,neizvesnosti kada samo pomisliš-šta bi bilo kad bi bilo…

    Hožu da kažem,slično razmišljamo i uglavnom nas obuzimaju događaji koji se nisu ni dogodili..a mogli su…

  2. Da, zato, setimo se toga na vreme i pomislimo kako će prošla vremena upravo sada da se dešavaju i da nam je u suštini mnogo lepo!
    Lepo si nas podsetila!! 😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s