I tako… prodje vreme a ti se ohladis…Pa sve ono sto te golicalo u stomaku postaje obicno. Ne gubis dah pri svitanju novog dana, ne trazis i ne lutas, sve se podrazumeva, sve je tu a vise ti ne treba.Pa se pitas da li si jos uvek ziv, ima li jos uvek u tebi onog nemira, da li dises, da li se smejes, sve je tako lepo a tako obicno. Jedini stvarni problem u ovome je taj sto ne shvatamo da bas sve ovo i jeste sreca, sreca koja traje a toga nismo svesni sve dok se od te savrsene svakodnevne celine ne odlomi makar jedno parcence…I tada pocinjemo da zalimo za starim dobrim vremena, ljuti na sebe sto nismo prepoznali srecu…
Alisa u zemlji luda 
Upravo tako! Zivjela dobra stara vremena 😀
Eh… tako cesto koriscena recenica! 🙂
pa kad je istinita 🙂
Odličan članak da čoveka osvesti. Hvala! 😀
Molim i drugi put! pre svega, i sebi skrecem paznju! 🙂
Za sreću, onda i sada. 🙂
pozdrav
Naravno. Sreca je uvek u sadasnjem vremenu. Svako drugo i nije sreca, vec uspomene i nadanja.
Kad ti pesimista kaže da mu se ovo svidelo bolje priznanje ti ne treba 🙂
Uzvracam ti osmeh i zahvalnost od srca 🙂
Naravno da si živa…naravno da dišeš….Prošlost je ok,uspomene takođe…i po neko odlomljeno parče je ok…
Prateći tvoje pisanije,verujem da u jednom jedinom trenutku ima više nemira,oduzetog daha,neizvesnosti kada samo pomisliš-šta bi bilo kad bi bilo…
Hožu da kažem,slično razmišljamo i uglavnom nas obuzimaju događaji koji se nisu ni dogodili..a mogli su…
Uglavnom boli ono sto si propustio, a mnogo manje ono u cemu si pogresio….
da..da…to sam hteo da kažem….hvala 😀
Baš tako, baš, baš tako… Pogodila si u centar, Alisa…
Alisa te grli jako, najjace…. 🙂
nedostajala si….
Prija mi kada cujem to…. 🙂
Nova vremena mogu biti bolja nego stara, ako smo iz starih naučili nešto. A jesmo, verujem!
Ja se iskreno nadam da jesmo! 🙂
Dada… vreme nam prolazi dok cekamo da dodje vreme… 😉
A kad se osvrnemo i pogledamo…. uglavnom, uzdahnemo… ehh… 🙂
Da, zato, setimo se toga na vreme i pomislimo kako će prošla vremena upravo sada da se dešavaju i da nam je u suštini mnogo lepo!
Lepo si nas podsetila!! 😀
„Uglavnom boli ono sto si propustio, a mnogo manje ono u cemu si pogresio….“
Bravo!
😉 lepo je kad učimo na tuđim greškama, samo se kratko pamti. A onda se setiš kasnije, ili još gore -kad bude stvarno kasno. Lakše je oprostiti pogrešeno…
Ponekad teško opraštamo, na žalost, mada to, zaista, jeste najlakše.
Ovo me baš osvestilo…nije da nisam znala, ali je tako dobro napisano, baš bit stvari.
Hvala na lepim rečima! Dobrodošla!