Ne umem da plivam sa ajkulama….

Posted: mart 24, 2013 in Moj takozvani život, Moja kristalna zrnca

kišobran

Bio je jako lep povod. Ali, eto, ima ljudi koji samo na sebe misle, a kada u sebe naliju koji litar ceo svet postane njihova pozornica, i onda Neki Moji sasvim potonu… Volim ga, ali svaki promil alkohola ubija ljudskost u njemu, nadjača ludost mladosti, palice, bokseri,  tuča… A ne ume da se zapita šta sutra… Moja Ona kopni pored njega, zrela, a nedozrela, savim mlada, a stara, stara čitave vekove… U očima joj čitave galasije u srcu more želja… A on, mlad, i tako lud, savim mladalački lud, tako  nesposoban da primi bilo koju reč da ga urazumi, da zastane….

Boli me duša zbog Nje, pokušavam da odraste uz moje iskustvo i uz moje godine. Ne može to tako, shvatam i ja, na svojim greškama svako najbolje uči. I plačem, ali sve je uzaludno, vreme, ipak, jedino učini pravu stvar.

I još nešto… Mog ćaleta je večeras na semaforu od pozadi udario neko, a on u onog ispred sebe. Izašao je iz kola, svoja jeftina mala kola, ono što može sebi priuštiti, ono što je njegovo pred Bogom i pred svim što postoji. Izašao je mladić, ošišan kratko, naduvan i preduvan, vikao, savim ubedjen u svoje reči. „šta je matori, ne zovi policiju, zapaliću sve tvoje…Naći ću te…Nemam para, taj tvoj krš ne vredi ništa. „

Moj otac je paor, treće dete, neželjeno, a divno, umetnik, slikar i pesnik, po sili božjoj paor, seljak… Nema lepše paprike, nema sladjeg krompira…. Uljane boje i terpentin čame na tavanu, pesmarice trunu. Za njih nema vremena, proleće je, valja se zauzeti, okopati, poorati… Valja zakrpiti, posejati… Nadjubriti… A djubrad na ulicama voze tatina kola i udaraju redom… Prete da će zapaliti ono što si stvarao decenijama. Zar vredi za komad plastike žrtvovati ono u šta si uložio letovanja i zimovanja na koja nisi nikad otišao?

Na trenutak večeras poželeh da sam sin. Jedan baš takav, ošičan previše kratko, neotesan i nevaspitan, i da sam bila u kolima…. Da naplatim sve majčine suze i očev znoj, dedine prećutne žalbe i babin muk. Da psujem, udaram, gazim, Da svim tim maminim i tatinim sinovima naplatim za sve u životu… Da sam muško koje ne haje za ništa… Da gazim preko svega i da se smejem… A opet znam da ne mogu, babine reči na samrti me trgnu i osveste… Budi čovek, poštuj i voli…

Koga ćeš ti da pališ i čije da zapališ, razmaženi majkin sine? Moje nekupljene farmerice? Moje ekskurzije na koje nisam otišla? Moje nekupljene haljine? Moje suze, moju miku, moj bol? Ti što si ušao u nezasluženo, samozvano, samo po sebi rečeno?

Ne ide to tako… Ovozemaljsko i nebesko nisu na istom kantaru…

Poželeh da sam muško bez razuma i sa snagom…

A opet, znam da ne mogu….

Pričali su noćaš o mladosti i starosti, o mudrosti i iskustvu… Svega imam, a ničeg nemam… Neko bi rekao da je to nemoguće… Tata me je naučio da odrastem, a ostanem dete. Majka da poštujem i cenim duge. To je najveća umetnost. Sve ostalo je smešno.

Imam trisedet i tri. A zapravo, imam ih stotinu i trideset i tri. Umem sa svima da razmenim koju. Umem sa svima da se smejem i da se isplačem. Ali ne umem po tudjem da gazim. Tad me zaboli i moja muka. To je moja muka i moj žal. Ali neka je… Znam da sam čovek i da mogu da spavam mirno. I ne znam što mi se ova jeftina zakačila za vrat cele noći…

Advertisements
komentari
  1. otilija kaže:

    kako se zakačila ne znam, ali znam da će se otkačiti lako, i da neosetiš… niz tvoje misli, od tvog tela, kroz prozor pa u vetar … a tada će taj nemir, iz te noći, naći onog kog treba …

  2. kakojecakaze kaže:

    Stotinak stvari bih rekla, ali nešto nisam rečita večeras. Zato, neka bude samo ovo – oduševila si me! 🙂

  3. oblogovan kaže:

    Ma… Sve i da si sin, ništa ne bi mogla… Imaš kulturu, pristojnost, vaspitanje… Imaš IQ, a za ono što si poželela nije bitan pol i bonton, nego ta dva čudna slova… Razumem te, mnogo dublje nego što ti se može učiniti… 😦

  4. Wojciech kaže:

    Uhhh…
    Mnogo je emocija u ovom postu Alisa.
    Razbila si!
    S’ moje tačke gledišta – tvoj najbolji post!
    P.S.
    Kako se kaže – ženski delfin? 😉
    Pozdrav! 🙂

    • ironijexl kaže:

      Dolazim u iskušenje da se složim sa našim drugom, ali teško mi je da budem izričit pošto si definitivno moj omiljeni bloger(ka)(srećom nisi muško) i ne mogu da napravim tako brzu retrospektivu svega lepog što si nam priuštila ovde 🙂

  5. Branislav Bojčić kaže:

    Mnogo si dobro ovo napisala … budi ti samo TI … svako svoje plati na kraju, veruj mi … 🙂

  6. Privateering kaže:

    Kraljica nepravde.
    I baš prija kada začiniš misli muzikom.
    E još i da čujem psovku na ovim stranama pa da aplaudiram. 😀

  7. Negoslava kaže:

    Ne ide to tako… Ovozemaljsko i nebesko nisu na istom kantaru… – po meni, centralna misao i misao vodilja ove priče… o životu, ljudima, nepravdi i pravdi, poštenju, finoći, bahatosti .

    Često se , verujem svako od nas, nadje u sličnoj di-tri-lemi. Pa se otreznimo od takvih misli, isti ko što smo i zadojeni,

    Nije ti za utehu, al, kad sam , skoro, bila u sličnom raspoloženju, napisah ovo

    http://negoslava.wordpress.com/2013/02/25/da-sam-se-rodila-kao-zmija-mogla-bih-svaki-ujed-da-vratim/

  8. tanjatg kaže:

    Iskren, i tužan, i rečit, i ljut tekst. Nadasve iskren. Veliki lajk!

  9. Најбоље од Тебе…
    Што прочитах до данас!
    Сасвим смештено у мој хоризонт…

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s