Preko granica stvarnog sveta

Posted: 26 oktobra, 2014 in Moja kristalna zrnca

12773658-portrait-man-the-beautiful-man-in-black-costume-with-blak-umbrella--special-service-agent-or-body-gu

Stojim. Nema raskrsnice, a ipak razmišljam na koju stranu da krenem. Zašto imamo toliko mogućnosti ako su sve umotane u izmaglicu i neizvesnost?
Poljulja me neka savim obična pesma, neke sasvim obične oči hiljadu puta viđene do sada, i odjednom kao da je prvi put i kao da sve to ima neko novo značenje koje ćutke uranja u moju svest i traži da ponovo preispitam sebe i svoje odluke. Jesam li na pravom putu? Jesam li sasvim sigurna? I da li ću do kraja istrajati u svom ludom tabananju po trnju koje stisnutih zuba gazim…

Moj svet ima dobro čuvanu granicu. Mada, sve češće srećem neke nove pesme koje inače nikada ne bih ni primetila ili neke ljude koji su se na ko zna koji način ušunjali. Emigranti iz stvarnog sveta. Kradljivci snova. Prevaranti sa lažnim osmehom. Trgovci maglom. I neke, sa prvi pogled naivne veštice sa zavodljivim crvenim jabukama. Slatkorečive lisice. I naravno, svakodnevne aveti koje crpe strpljivost iz mene…

Probudim se sa suncem i pružim ruku. Oblaci sve češće nailaze i ovu jesen čine  sumornijom nego što bi inače bila. Ili su to jeseni sa godinama gorčije?Sada mi je potrebno šest šaka da prebrojim svoje jeseni i mnogo više snage da ubedim sebe da je vreme da ustanem. Sustigla me i proleća i leta, pa i zime svetlucave i prozračne. Ali nekako mi je najteže kada sa prvim trenucima ponoći naiđu sećanja. I opet se pitam, da li je baš sve tako lepo bilo u tim dalekim vremenima ili je samo osećaj u nama bio drugačiji, jer smo bili mladji, poletniji, srećniji sa malim stvarima, a danas nam ni planine svega toga ne popunjavaju prazninu koja raste u nama.

komentari
  1. oblogovan kaže:

    Post ti je divan, kao i obično. Ipak, šest šaka je poprilično manje od devet, tako da… Pokušaj da čašu posmatraš kao polupunu. 🙂

  2. Wojciech kaže:

    Ma ne brigaj Alisa!
    Mi smo samo nostalgični graničari sopstvene savesti. 😉
    Pozdrav!

  3. Negoslava kaže:

    Upravo na drugom mestu izdvojih ovu rečenicu
    Ipak se nadaš da još traješ i da si poslednji put pao.
    Pa njome ostavljam trag prisustva ovde, gde je uvek tako lepo.

  4. Privateering kaže:

    Po ko zna koji put, provirim i zanemim. Toliko prećutanih stvari si ovde navela. Nisam nezahvalan, ali voleo bih da čitam ove tvoje strane zatvorenih očiju, ali mi ne ide. Moram da gledam i kvarim sliku koju tako lako nanosiš na ovim stranama.

  5. Главу горе!!!
    Живот је диван! Дар!

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s