Koračam, gotovo skakućem pločnicima grada koga sam davno ostavila. Osvrćem se, osmehujem prolaznicima, sigurno misle da sam luda, a ja sam srećna, ponovo sam tu, ponovo dišem taj vazduh grada piva, gitare, grad ukusa srednjoškolskih dana….
Čujem svoje ime, neko me doziva. Širok osmeh i jak zagrljaj. „otkud ti?“ Svratila, namerno, došla da vidim koliko ste se promenili, koliko ste odrasli u medjuvremenu….Ako ste uopšte odrasli, ako ste uopše pristali da postanete deo sveopšteg ludila. Moji drugari, moji drugari sa dečijim problemima, a sada advokati, sudije, policajci, carinici, knjigovodje, dispečeri…
Posle nekoliko koraka još jedan zagrljaj. Mali obli stomačić širok osmeh. Neka je sa srećom, draga moja.
Kafa koja gorči usled reči razvod, posao, besparica…. Pa hladno pivo u vrelom danu da ugasi bol.
Pogled koji sam skoro zaboravila. Drago mi je što sam te video… Da jesam, oženio sam se, sinčić ima već šest… Drago mi je. Vidi se da jesi srećan.
Neverica u očima da me vide, otkud ja, šta radim, koliko mi je dete…
Koliko sve ovo vredi. Vetar je oduvao sve moje koje me držalo ovde. Sve se promenilo. Nestale su stare reklame, nove me podozrivo gledaju.
Alisa u zemlji luda 
Vredi, vredi.
Gledaće oni tebe sa reklama.
Polako… 🙂
Možda te i sretoh… 🙂
Je l’ da da te je udarila nostalgija…? Priznaj… Tako i mene često, kada se nadjem gde (ne) treba… I pazi, ne znam da li je to dobro ili nije… Ali, kako god… Na neki lud način – prija… Lep tekst, jedino što ja stvarno više volim Bor od Zaječara… 🙂
Udarila me nostalgija, ravno u pleksus… ostala bez daha….
A to za grad… 🙂 U Zaječaru se ipak lakše diše…. 😉
🙂 Lakše diše…? Znači i tvoje prve ljubavi su ostale u Boru…?
Moja prva ljubav se budi kraj mene svakog jutra… 🙂 Romanticno, zar ne?
A neke druge, trece, cetvrte ljubavi rasipala sam u mnogo gradova… Nostalgija je svuda.
Jeste, romantično… 🙂
Sentimentalno! I dirljivo! I realno! I… romantično! Sve u isto vreme!
Pa tako nekako. Ceo život je takav, zar ne? 😉
Samo sam pomislila kako sam skoro i sama, zbog nekih dogadjaja, vratila film unazad i postala jos svesnija nego inace te prolaznosti, odrastanja, promena… Neminovno, ali malo se nostalgija podvuce pod kozu kad covek zastane i okrene se …
Kako da saopštim da mi fale tvooji novi tekstovi??
Pozdrav, prijatelju… Malo sam bila van zemlje, mucila se sa toplim morem i hladnim pivom 🙂 …. Vratila sam se, bice novih reci… Hvala ti sto svracas…
Dobrodošla nazad…hladno pivo imamo i ovde,a za more…pitaj Balaševića 😀
„Vetar je oduvao sve moje koje me držalo ovde. Sve se promenilo.“ – препознах се у овим речима. Тачно знам тај осећај…
Dobrodošla! 🙂 Postoje stvari koje delimo kao zajedničke, iako se ne znamo…
Хвала на добродошлици… Свраћаћу мало чешће, сад кад сам открила „земљу чуда“ 😉
Hvala! A princeze pored tebe na slici su divne!
хвала, то су моје ћеркице 🙂