Kruška

Volela bih da sam kruška. Kada te uberu sa grane lepo te spuste u gajbu, za koju ne plaćaš kiriju ili porez, a opet te lagano spuste, kao bebu, da duže traješ, a da ne ugnjiješ.

Kada si kruška ne moraš da objašnjavaš ko su ti roditelji – ubran si sa kruške i oplodjen si od tamo neke pčele. Tačka. Bez obaveza. Ne moraš da se javljaš majci drvetu gde si i šta radiš, niti da tati pčeli  (???)  tražiš kintu. Kruška si i gotovo.

Kruške ne moraju da pozivaju celu svoju familiju za svaku glupost da bi ih ispoštovale, već su bliske samo sa najbližim i to samo ako hoće.

Kad si kruška nikad te ne pitaju šta ćeš biti kad porasteš. Uglavnom možeš biti sok ili kompot, ili jednostavno obična kruška koja sedi u podrumu i jeste ono što i jeste – kruška. Nema tu filozofije. Budi ono što jesi i bićeš srećan. Sve drugo je obično foliranje.

Kruške su srećne, ne brinu da li imaju cipele za kišu i šta će da obuku. Jednostavno se ogrnu prašinom i zamirišu. Onako iz srca, i to je uvek i sasvim dovoljno.

Kad si kruška ne moraš da brineš ni o ljubavi. To da li ćes sa nekim biti u istoj gajbi ili tanjiru, unapred znači da će te boleti i da je ubrzo kraj. Smešno je stremiti u sigurnu bol. Kruške jednostavno vole nebo, vodu, vazduh i zemlju. Nema petog elementa. On samo donosi nevolje.

Kruške imaju boju snova. Jedino mi nije jasno zašto ih nema plavih. To bi bilo savršenstvo mirisa, ukusa i boje.

Volela bih da budem kruška. Eto tako. Tačka.

Advertisements

22 thoughts on “Kruška

      • Moram da dokumentujem svoj prethodni komentar

        Sasvim plava

        Što ja ne bih pokušao da te prevarim
        da ti kažem ubedljivo:
        Ta su brda što se vide kroz tvoj prozor
        sasvim plava.

        Ti da odmah poveruješ
        a da stalno gledaš mene
        kako strog a uznesen
        kroz tvoj prozor gledam brda
        sasvim plava.

        A tek posle da proveriš
        pa da vidiš
        kako brda kroz tvoj prozor
        baš i nisu
        sasvim plava
        čak i nisu neka brda

        Pa da onda gledaš sebe
        da se čudiš
        da se pitaš
        šta bi da poveruješ

        Ali da sve kasno bude
        Pa da plačeš kad ja odem
        a da sebe ubeđuješ
        i da sebi dočaravaš
        da su brda
        a ta brda
        sasvim plava.

        Zašto ne bih pokušao
        pa da sebi dočaravaš
        kad ja odem.

        Dusko Trifunovic

  1. и ја бих да будем крушка…
    „Kruške jednostavno vole nebo, vodu, vazduh i zemlju. Nema petog elementa. On samo donosi nevolje.“ – мада, мораш признати да су невоље које доноси пети елеменат слатке, баш као и крушке 😉

  2. Pošto odnedavno posećujem tvoj blog odvojila sam vreme za neke ranije postove i nakon ovog moram reći da mi je baš drago..Ova tvoja kruška… ma svako bi poželeo biti pa makar i na tren … odlično napisano 🙂

    • Хвала ти на врему које си ми поклонила читајући моје речи. И драго ми је да ти се допало. 😉

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s