Novembar

Od kako je počeo ja sam počela da dišem pliće, hodam nečujnije, govorim tiše, pa čak i izbegavam da pišem. Taj novembar me je tako isprepdao godinama unazad  da mu čak ni ime ne izgovaram.

Imam utisak da mi čeprka po duši, kida parčiće, gužva neke dragocenosti, ponovo lomi nešto već zalepljeno, useli se u novčanik i nemilice rasipa. Šta je to sa ovim mesecom pa mi smešta i smišlja razna lukavstva i pravi spletke? Ne dopada mi se sve to, nisam spremna na njegove prostakluke i gluposti. Svojata mi prijatelje i odvodi ih. Skrnavi godinama građeno. Ruši mi i ruševine. Poplavljuje, pali, odnosi.

Ni stranicu na kalendaru ne okrećem, za mene je još oktobar, a za dvadeset i neki dan počeće decembar.

Advertisements

16 thoughts on “Novembar

  1. vjerujem da svako od nas ima po neki mjesec koji me je nekako „taličan“ 🙂
    ime mog takvog mjeseca neću ni da izgovorim, sreća ima još fore dok ne dođe 🙂
    ne okreći stranice, čekam te u decembru

  2. Znaš šta – zažmuri i zamisli da je već počela nova godina. Osmehni se, u sebi , sebi i svetu, budjenju novog dana i zalasku sunca na njegovom kraju. I reci sebi, lutko, ti si jedno srećno derište kojem je spoznaja meseca kojeg ne voli pokvarila samo jedan dan.
    Sutra je već novi. I nove radosti te čekaju u njemu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s