Kada nemaš para sve ti smeta-i komšijski pas, podavijena kragna na prolazniku, masna kosa koleginice koja ponedeljkom izgleda kao da je stigla iz treće smene iz rafinerije. Ma sve ti smeta. Smeta ti i televizijski program, šetaš kanalima tražeći neki izlaz. A ono tamo neki drugi ljudi uživaju u carstvu petosobnih stanova pastelnih boja, i svi imaju bele biserne zube, svi su zgodni, sa negovanom kosom, garderoba firmirana, patike iz uvoza. Doručak francuski. Ručak kao iz narodnih kuvara. Večera u stilu Italije. Imaju kućne ljubimce koji, opet, imaju svoje sobe. I svi voze dobra kola, putuju, letuju, skijaju, zimuju… Slika pored Ajfelovog tornja, pa kip slobode, havajske ogrlice, kubanske cigare… I poludiš, jer nisi siguran ni gde se sve to nalazi na geografskoj karti, jer o svemu tome samo slušaš i čekaš da se slože neke nebeske kockice pa da i ti otputuješ, da odeš, da vidiš. A unapred znaš da se te nebeske kockice jako teško sklapaju ukoliko ti tata nije onaj ili onaj tamo, i ako nisi rodjen pod srećnom zvezdom nekog zvučnog prezimena.
Nisi dovoljno dobar. Nikad nisi dovoljno dobar da budeš deo tog velikog, visokog sveta. Ne umeš da dišeš u tom visokom svetu retkog vazduha, tvojim venama ne teče aristokratska krv, ti si samo običan mali ljudski oblik koji nastanjuje ovu planetu. Možeš da se ne miriš sa tim, da se svadjaš, grebeš rukama i nogama, džaba. Tamo se ne stiže tako, stepenik po stepenik. Tamo se ide liftom, zlatnim liftom koga pokreće nešto mnogo jače i veće od obične mehanike. Tu vladaju zakoni jačeg, onog koji može najjače da zagrize i da ne žali, koga nije sramota biti nečovek, ko ume da zažmuri i pred andjelima. Ne, nemoj se nadati, ti jadni, obični čoveče da ćeš tek preko noći uz suze i znoj dotaći zvezde. Zvezde su privilegija. Zvezde su naušnice za neke druge uši. Ne, ne pružaj ruke, bez belih rukavica mogu te sagoreti.
Nema veze, možda su zvezde stvorene za neke druge, ali ti u sebi imaš najveće blago. Imaš srce. Umeš da budeš ono na šta su drugi zaboravili – da budeš čovek. A to je jedino bitno. Život čine male stvari, samo oni pravi umeju da mu se raduju. Ni deset nula na bankovnom računu ne pune srce kao nečiji osmeh i dodir. Budi srećan, jer samo sa srcem zaista živiš. Oni bez srca su samo prisutni…
Alisa u zemlji luda 