Ostalo je nedorečeno

Kada si otišao
zaboravila sam da ti kažem da ne volim sneg,
da me plaše sumorna januarska jutra.
Nije bilo prilike da ti objasnim
zašto plačem kada popijem treću čašu.

Znam, ostalo je nedorečeno
koliko me leptiri sećaju na detinjstvo,
na duga leta i bele, tople zime.
Žurio si u novu priču,
sa sunčanim bregovima i mnogo slobode,
mene su valovi lomili na mesečini,
nestala sam u moru običnih ljudi.

Ali, nisam ti ispričala
da se sećam tvog drskog pramena kose
kako odoleva vetru sedeći ti na usnama.
Nikada nisam, i nikada i neću priznati
da i danas, kada se toga setim,
svaki put pomalo umrem,
i pomalo boli.