Još nešto

Imaš sve – kuću, kola, porodicu, stalni državni posao, slike na zidovima, garažu, parno grejanje, gomilu knjiga, satatus, poštovanje, prijatelje, žive roditelje… A opet ti nešto fali. Jede iznutra. Gura u ambis. Vuče ka čaši. Pa kad sebe natopiš onoliko koliko ti treba da počneš da pričaš, ti umesto svega plačeš.

Neki ljudi su nezadovoljni markom automobila, radnim vremenom, poslom, brojem kvadrata kuće.  Svako bi rekao da sam srećna. Ja JESAM srećna. Samo imam još jednu želju, vrlo realnu, a opet nikad ostvarenu. Ja nisam htela ništa što ne ide od boga. Ja sam samo htela još jedan bat koraka u kući. Još jedan osmeh. Još jedan rodjendan. Još jedan par cipela u hodniku.

Divan je pogled u očima mog muža, raznih nijansi od ljubavi, poštovanja, partnerstva. Divna je moja ćera koja je prava mala Branka Katić, moja mala glumica.  Ja balansiram i uživam, zahvalna na svemu što imama. A opet u meni čuči taj mali prostor koji čuvam za njega, ili nju. Za još jednu iskru koja će mi grejati život.

Sebična sam. Svaki dan se zaklinjem da mi je sve ovo dovoljno i da ne bih ponovo mogla podneti sve to iz početka. Sve te obaveze, nespavanja, plakanje, šetanje. Ali ko zna, verovatno bih mogla. „Pozajmim“ tako ponekad nekad tu ljudsku mrvicu od nekog, tetošim, ljuljam, pevam. i naravno, vratim, kada me malo prodje volja. Ponekad bih želela i da ih zadržim…

Verujem da ovaj odozgo ima bolji pregled. On najbolje zna. Možda nisam zaslužila. Možda je ovako bolje ili najbolje. Kako god, uvek ću ućutati kada začujem ovu pesmu… ono što tada nastaje u meni, ono što me kao bura lomi, to ću samo ja znati…

Pričaće ti jednom možda
kako sam ja bio što-šta
pile moje, pače moje malo
mudrovaće badavani
kad me nema da se branim
da sam blizu, ne bi im se dalo

Pričaće ti o plovidbi
ti što nisu sidro digli
šta sam za njih neg’ ukleta šajka
tvrdiće sa čudnim sjajem
da sam drhtao pred zmajem
gledali su oni iz prikrajka

Al’ ti slutiš otkud bore
trunje se u oku diglo
olujno je tamo gore
gde nas nije puno stiglo
znam da sanjas more sveća
i korake po tom doku
ti si tamo bio u mom oku

Pričaće ti, kojekakvi
zloba se k’o rubin cakli
kako odjek mog osmeha ječi
i kleće se u pretpostavke
kljuckajuci kao čavke
moje loše prepričane reči

Brojao sam ljude s krsta
pravila i izuzetke
posvud promašena vrsta
samo retki nadju retke
znam da sanjaš vaskrsenje
jednu siluetu plahu
ti si tamo bio u mom dahu

Pričaće ti jednom svašta
boljima se teško prašta
pile moje, pače moje malo
i silni miševi u boci
javiće se k’o svedoci
pustolovnog traganja za Gralom

Ne znam više, Bože prosti
dal’ da strepim
il’ da stremim
da to breme posebnosti
i na tebe nakalemim
ako nije kasno već

Jer znam da sanjaš rimovanja
krike i tišinu nemu
ti si bio svugde
u mom’ svemu
pile moje, pače moje malo
lavče moje…

Bajka o stvarnosti

Da, zamislim želju baš svaki put kada vidim zvezdu padalicu. Zažmurim, i tiho, najtiše u sebi pomolim se da ta moja želja dobije krila. Da poleti, da se istrgne iz mojih misli, da ojača, osnaži i postane stvarnost. Da je precrtam na listi neostvarenih želja…

Jesam, hiljadu puta sigurno sam te već spomenula na novčićima bačenim u bunare želja, sa svakom pojavom duge, kad god ugledam odžačara, baš svaki put kada sa nekim uglas kažem istu reč. Kao dete verujem u magijsku moć sujeverja. Zaobilazim crne mačke, mada i one zaobilaze mene. I verujem, verujem do suza… Puno puta sam se zapitala šta i ako se ostvari ta moja luda želja, šta ako te donesu vile, ako mi patuljci pokažu put ka tebi. Šta onda kada ti budeš bio tu. Onda ću dane počinjati pesmom „***“. Onda ću jutarnju gorčinu kafe zasladiti tvojim pogledima. Imaću koga da držim za ruku dok hodam zaledjenim ulicama.

Smejaću se tvojim različitim čarapama. Praviću torte za dva rodjendana. Imaću još jednu čašu na stolu sa kojom mogu da nazdravim. U hladnim noćima imaću uz koga da se ušuškam… I baš zato bacam novčić u svaki bunar i svaki izvor. Zato gledam u nebo i molim zvezde da se okliznu i padnu. Želje se ostvaruju kad veruješ u njih. I znam, neka vila će te već naći i preneti moje molbe. Jedino se plašim da ne odluči da te zadrži za sebe… Ni vile nisu kao što su bile.