Bajka o stvarnosti

Da, zamislim želju baš svaki put kada vidim zvezdu padalicu. Zažmurim, i tiho, najtiše u sebi pomolim se da ta moja želja dobije krila. Da poleti, da se istrgne iz mojih misli, da ojača, osnaži i postane stvarnost. Da je precrtam na listi neostvarenih želja…

Jesam, hiljadu puta sigurno sam te već spomenula na novčićima bačenim u bunare želja, sa svakom pojavom duge, kad god ugledam odžačara, baš svaki put kada sa nekim uglas kažem istu reč. Kao dete verujem u magijsku moć sujeverja. Zaobilazim crne mačke, mada i one zaobilaze mene. I verujem, verujem do suza… Puno puta sam se zapitala šta i ako se ostvari ta moja luda želja, šta ako te donesu vile, ako mi patuljci pokažu put ka tebi. Šta onda kada ti budeš bio tu. Onda ću dane počinjati pesmom „***“. Onda ću jutarnju gorčinu kafe zasladiti tvojim pogledima. Imaću koga da držim za ruku dok hodam zaledjenim ulicama.

Smejaću se tvojim različitim čarapama. Praviću torte za dva rodjendana. Imaću još jednu čašu na stolu sa kojom mogu da nazdravim. U hladnim noćima imaću uz koga da se ušuškam… I baš zato bacam novčić u svaki bunar i svaki izvor. Zato gledam u nebo i molim zvezde da se okliznu i padnu. Želje se ostvaruju kad veruješ u njih. I znam, neka vila će te već naći i preneti moje molbe. Jedino se plašim da ne odluči da te zadrži za sebe… Ni vile nisu kao što su bile.

Advertisements

2 thoughts on “Bajka o stvarnosti

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s