Laušević

...
ЗАДЊА ПОШТА – ЖАРКО ЛАУШЕВИЋ

Да си пустио да те убију,
Ти би данас био жив,
И не бих ово писмо писао кријући,
Него дошао право код тебе,
У Алеју великана,
Твојом улицом,
Поред твог позоришта,
Са твог Трга,
Крај тебе бронзаног прошао,
И тако живом
Свећу ти запалио,
И испричао све
Што сад треба да прећутим

Овде је свануло,
Али се још није разданило,
По мраку тражим оно што си изгубио,
И све бих нашао,
Да ниси преживео
Кад си себе први пут убио

Пишем ти полако, крај ватре и глувог сата,
Као брату који се неће вратити из рата

Да си умео мало да закасниш,
За пола трептаја да је задрхтала рука,
Могло је од свега да не буде ништа,
Смрт је стигла на време а ти дошао први,
Зашто с тобом да игра валцер бола и крви
Дишеш ли дубоко,
Сврате ли звезде некад у твоје око,
Ниси ли можда птице у молитвама изгубио,
Или те онај из гроба поново осмехом убио

Пишем ти полако, крај ватре и глувог сата,
Као брату који се неће вратити из рата

О мени не брини,
Кажу да сам добро,
Помало пишем,
Диваним с тугом и Богом,
Жмурећи кројим облаке нове,
И стражарим,
Кад год се сакријеш
У моје снове

Ти си пуцао,
Као сламка лелуја сад твоја глава,
Кажи ми само: ко је убио:
Официр с ружом или Свети Сава?

Немаш се више чега плашити,
Страх је од тебе први побегао,
Ако ниси пуно мртав,
За срећним мало потрчи људима,
И нека суде – Свевишњи, време и судије,
Уме и месец да буде сив,
Да си пустио да те убију
Ти би данас био жив

Пишем ти полако, крај ватре и глувог сата,
Као брату који се неће вратити из рата 

Горан ЛАЗОВИЋ
Advertisements

12 thoughts on “Laušević

  1. Od sudbine se ne može pobeći. Kako sam Žarko kaže, da je te noći samo jedan semafor radio ništa se ne bi dogodilo, ali sa druge strane… mislim da bi. Svako svoj krst nosi.

    • Ja sam njega slučajno pronašla na youtube. Oduševila me je njegova poezija i njegovo izvođenje. Mada, ženski glas koji govori njegove stihove mi se nimalo ne dopada. Potraži, preslušaj, pa mi reci kako se tebi dopalo.

    • Da se naježiš … i da razmišljaš, posle, dugo, mada znaš da odgovore nećeš naći i da je bilo kako je bilo i da drugačije neće biti – i da nevini uvek budu krivi, a krivi, i kad su najkrivlji, postanu , nekako, žrtve, i što ih duže nema, krivica im se smanjuje, a onima koji su živi uvećava… pa ispadnu za sve živo krivi.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s