„Bojiš li se Boga…“, pomislim u sebi dok je gledam kako gazi po svemu što joj se nađe na putu.
Ona radi sve što poželi pozivajući se na ljubav. Cilj, ipak, ne opravdava sredstva.
Ljubav nije samo osvajanje, ljubav je i žrtva. Pod tim ne podrazumevam tuđe, već sopstvene žrtve.
Položaj koji ima koristi na najniži ljudski način. Reči imaju težinu, a ona se zatrpava njima ne razmišljajući o tome. Reči te uzdignu, ali mogu i odvući na dno.
Bog prašta. Zašto ne bih i ja. Memorija mi je puna besmislenih gluposti. Ima još mesta. Pamtim ja svašta, iako opraštam…
Alisa u zemlji luda 
Ah ta naša memorija 😀 U nekim trenutcima osetim kako me optereti, pa po nekad šaljem sve u delete folder. Dokle god se čovek seća, znači da postoji, a ja baš ne želim svega da se sećam, al’ ne ide. Prošlost je takva kakva jeste 😉
Uhh… Znam o čemu pričaš. Memorija jeste puna. Ali uvek nadjemo mesta. Ja se samo pitam odakle mi snage da sve ovo ludilo oko sebe razumem… shvatim… oprostim…. odćutim…
Jaka mašina ispod haube moja Staklenna-jaka mašina 😉
HRISTOS VOSKRESE! 😆
@Nenad77
Vaistinu Voskrese!
Svašta nešto ovde mogu da pronađem,među ovim kratkim rečenicama…U jednom si u pravu najviše. Zašto i ja da praštam…dosta je bilo…
Vaistinu voskrese!
Oprastanje ne dugujemo u tolikoj meri drugima, koliko sebi. Njime se oslobadjamo tereta proslosti, sto nam omogucava da potpunije i kreativnije zivimo u sadasnjem.
“Pod tim ne podrazumevam tuđe, već sopstvene žrtve.“ Time si se odelila od “druge strane“. Namerno ne kažem “nenormalne“, jer je veliko pitanje ko je normalan a ko ne, znaš već…
Ko nauči da prašta mislim da mu srce poleti 🙂
U pravu si. To ne mogu svi.
Imamo mali ROM_mozak, i veliki RAM_mozak.
Resetujem se koliko mogu ali šta je – tu je. Sistem se podiže iz istiih modula…
Treba oprostiti, to stoji, mada nije loše imati i neki zaštitni program.
Znaš kako kažu : Veruj u Boga – al’ zaključavaj stan.
Pozdrav ! 🙂
Oraštam, verujem, resetujem se…. Ali imam i „bekap“. 🙂
Praštanje mislim da zaista donese olakšanje onome ko oprosti, verovatno i onome što je grešan (a ko od nas nije), ali …. nije uvek lako doći do toga. (Ne)Zaboravljanje je takođe deo ove priče. I koliko god da imamo visok prag tolerancije, verovatno ćemo jednom doći u situaciju da shvatimo kako tu granicu treba malo spustiti.