Ova Nova

Nova godina je za amatere, za one koji nikada ne ostaju posle ponoći u kafanama.

Momo Kapor

Nasmejala sam se nakon ovog citata. Možda je tako. Ja inače ne volim te večeri da mrdnem iz kuće, valjda se polako sabiram i oduzimam nakon protekle godine. Malo ukusne večere, malo vina, muzike, zagrljaja i pogleda najbližih…

I tako… ostavismo iza nas ovu Staru, pa da dočekamo Novu, puni želja da bude bolja…

Želim vam da imate sasvim dovoljno svega. kad je mnogo i previše, onda ne valja.

Živeli!

Iza stakla

Tu sam gde sam, i ponekad, kad otvorim oči da bih na čas, dva zbrisao iz svog filma, bacim pogled na veliku zastakljenu sliku ulice u čijem se okviru neprestano smenjuju prizori. Stakla knjižare su, inače, malo zatamnjena, tako da svi koji prodju ispred njih ne odolevaju samozaljubljenosti; obično zagledaju lice ili odeću, pažljivo popravljaju neposlušni pramen kose ili čvor na kravati, narcisoidno pilje u svoj lik, procenjujući ga u prolazu, žene ovlaže usne, isprobaju neki novi zavodljivi pogled iskosa, ne znajući da ih posmatram.
Koliko nesigurnosti izmešane sa sujetom! Kako izgledam? Jesam li privlačna?
Dok ih tako gledam skriven bleskom izloga, nevidljiv sve dok ne pridju sasvim blizu stakla, čini mi se da je čitav svet napolju samo jedan ogromni glupi akvarijum, u kome se čudni primerci čovekolikih riba love, preganjaju, progone, proždiru, hrane u hodu, razmnožavaju…“