Arhiva za 24 februara, 2021

Време је да се погледамо у очи, Дуња. Ти не знаш свет као ја…

Када ноћас сат откуца поноћ, Пепељуго моја, ти бираш хоћеш ли се претворити у прашњаву и зарозану девојку или ћеш застати и узети ту стаклену ципелицу са степеница, без страха и потребе да размишљаш шта други мисле о теби и како те виде, и кренути даље у живот поносно и неустрашиво, јер једино тако може и треба кренути. Не остављај ципелицу! Не чекај принца! У живот можеш и у патикама, чизмама, папучама… Битно да теби буде удобно. И да идеш и не стајеш. И кад паднеш, устани. И кад ти се плаче ти се исплачи, па обриши сузе. И то је живот. Само не гази себе и не иди против себе. Без свега ћеш моћи, само не без себе. Можда неће увек бити онако како си замислила. Биће некад тешко. Некад и много тешко. Немој да кажеш да ти нисам рекла. Живот је страшан, али и диван. Скроји га по својој мери. Ја  верујем у тебе и твоју снагу. Јер ти си моја и знам можеш све!

У поноћ почиње нова етапа твог живота. Званично си велика. Али си најзваничније на свету за мене, увек и заувек, она вољена беба коју смо у рукама најпажљивије на свету донели кући, баш исту онакву какву смо годинама сањали, маштали и створили. Ти си нешто настварније моје, изнедрено, рођено, дивно, измаштано и остварено. Не дам да те било ко својата и присваја. Моја си. А ти сама одабери ко још вреди стајати уз тебе.

Знам ја да умем да будем тешка… Тешка ко планина. Али на ту исту планину увек можеш да се ослониш. На врху моје планине нека буде твоје подножје!

И да ти кажем још нешто… Живот није ни црн ни бео. Живот је онакав каквим бојама га ти обојиш. И бирај само оно што ти прија и што ти паше. Бирај оно што волиш. Не мора да сјаји и бљешти. Не мора да буде ватрено и надалеко виђено. Нека буде то нешто само твоје и нека бљешти изнутра, у теби и теби. Сијај у својој галаксији, звездо моја. Није на теби да  поправљаш свет. Свет је твојим рођењем постао бољи и лепши.

Ти ћеш увек бити моја, где год да си. Волела бих да знаш да желим да пре свега будеш своја. Ја ћу увек бити ту за тебе и уз тебе. Увек и заувек. И ако опљачкаш банку, али знам да нећеш. Да те погурам, да саслушам, да прећутим. Кад ти је тешко, не бежи од мене и не затварај се у себе, већ преда мном проспи сво то камење које те притиска. Ја ћу већ наћи начина да га претворим у песак најлепших плажа за тебе.

Буди добра и буди срећна… То ти увек кажем. И то јесте једино битно. Буди добар човек и буди срећна и здрава. То је једино богатство које човек треба да има.

Мама често воли на неке чудне начине – опомиње, досађује, приговара, подсећа… Али те воли! Можда на најглупљи начин. Или најдосаднији! Али те воли безусловно и бескрајно. До неба, до звезда. И даље! Али ти то знаш, зар не!

Срећан ти рођендан, мој Старији Украсе Света! И само напред! Ухвати живот за ревере!