Život je odsustvo na koje nas je smrt poslala kao premorene i privremeno nesposobne vojnike. Svakog časa očekujemo njen neumoljiv poziv natrag, ne zanoseći se ni jednog trena ludim i naivnim mislima o dezerterstvu…
komentari
- Komentar
- Podelite na svom blogu
-
Pretplati se
Pretplaćeno
Already have a WordPress.com account? Log in now.
Alisa u zemlji luda 
Kako neko negde reče, dal da ostanem ili da odustanem.
Valjda je bolje ostati. Pa koliko god da traje.
Baš te sastavio ovaj novembar….:-(
I sastavio… i rastavio….
😦
Ali, stiže decembar za koji dan. Srećom ovi slavski dani toče vino i pesmu… pa se i ono što boli otpeva. Ne brini, ako sam u nešto sigurna, to je da niko na svetu ne može vreme zaustaviti. Sve će proći. 😉 Na sreću i na žalost.
Лепо речено! „Само смрт је жива заувек, све остало је живо повремено“. Некад сам се и ја бавио феноменом смрти, данас се више бавим животом. „… а смрт ће доћи сама.“
Ne zanm čiji je ovo citat. Bila sam u osmom osnovne kada mi je jedan dečak napisao ovo u spomenaru. (al sam matora kad sam imala spomenar, ha, današnji klinci imaju blogove) Nikada nisam pronašla čiji je ovo citat, ali sam ga, eto, zapamtila.
Ali…
🙂
Ma znam…. Ali svakako i ne verujem u ratove. Ja sam ti rođeni dezerter. 🙂
Ma, smrti definitivno nema, za one koji stvarno žive… 🙂
E to si lepo rekao! 🙂
Sjajno! A tek fotografija… 😀
Hvala 😉
Pa, decembar je. A gde si ti?
Pozdrav, prijatelju. 😉
Tu sam, samo malo diplomiram po treći put…
Hvala što brineš. Dobro sam. 🙂