Arhiva za 25 oktobra, 2012

Superheroj

Posted: 25 oktobra, 2012 in Moja kristalna zrnca

Uletela je u kuću, lupila vratima i bacila jaknu na dvosed.

„Srela sam je.“

Rečenica je nekako nezgrapno visila sa tavanice, sadržala je u sebi i bes i radoznalost. Nevena je uskočila u fotelju, sklupčavši noge ispod sebe. Ličila je na malo dete koje se duri.
Jovan je stajao sasvim ravnodušno, nespreman na ovaj razgovor.

„Koga si srela?“, pokušao je da ostane miran. Nema više snage na rasprave na tu temu.

„Ne znaš? Mislim da znaš! Onu zbog koje ti srce preskače. Srela sam Sofiju.“, gledala ga je ispod oka.

Ostao je potpuno smiren. Neće joj praviti društvo za još jednu svadju. Ne želi da ponovo prolazi kroz objašnjavanja i pravdanja. Ništa nije bilo. NIčeg nije bilo. Postojala je samo želja, nikad ostvarena. Kriv je zbog priče u svoj glavi. Kriv je zbog čestih snova. Ali nije kriv za sve ono što je Nevena imala u svojoj glavi.

„Ćutiš…. Kladim se da bi voleo da si je ti sreo.“, nije prestajala da ga ubada rečima kao noževima sve vreme ga streljaući pogledom. Očekivala je da se oda pogledom, pokretom, nekim tikom.

„Nemoj, Nevena, molim te. Sve što je imalo da se ispriča, ispričano je. Nema razloga, i sama to znaš.“ – ponovo je otvorio knjigu i nastavio da čita, ali pred očima, umesto slova, ponovo je zaigrao drski pramen kose i pogled pomalo prkosan. Stari film, sa njom i glavnoj ulozi. Ne, nije bila Nevena u pravu. On ne voli da je sreće, zato i zaobilazi sva ona mesta koja su za to moguća. Kako da pogleda bez želje u okean reči, kada je u njemu pustinja? Sam je odabrao da bude pustinjak, isposnik. Čovek bez duše i bez želje. Tako je lakše. Tako je najlakše biti superheroj.