U haotičnom začaranom krugu naših sudbina stojim potpuno sama, svesna da svaka reč može odneti pola života. U udahu parfema, dok On bezglavo kruži mojim ludim stranputicama, razaznajem svoje ime ispisano akvarelom. I ma koliko tražili i nadali se odgovor je ovaj, sadašnji, postojeći, nema više ničega što bi se dodalo ili oduzelo. Koliko god mi išli, opet smo tu, na istom mestu, razoreni činjenicama koje su protiv nas. I nije bitno koliko vremena će proći, sve će biti isto, i ta mala sećanja, koja žive u nama i teraju nas da svaki dan ispunimo bar zrnom tuge našeg nepostojanja…
Njegove zenice, koje se šire kada se ja smejem, jer On zna da ne sme ništa da kaže a da ne oda svoj nemir. Jer ja sam žena bez imena, simbol iznad niza brojeva, snovidjenje koje tu samo kad sklopi oči. Otvorenih očiju On me ne može videti. Otvorenog srca ne sme poći u susret munjama sa mojih usana. On zna da sam tudja i daleka, nedokučiva kao užarena lopta koja na horizontu ponire u more…
Njegov otisak prsta na disku kao dokaz da je On bio tu. I da je otišao uz nepodnošljiv pisak guma na vrelom asfaltu. Na disku muzika koja je samo za moj bol, jer zbog Njega i leptira u mom stomaku drhte alke na mojim ušima…
Njegova opsednutost mojim tačkama svaki put kada pošaljem poruku, jer u njima ima više reči nego u onom napisanom…
Njegova suza koja je kao biser zasjala u oku i uspela zaroniti nazad, sve do srca… skamenjena, teška i uzaludna, kao kamen Sizifa…
Alisa u zemlji luda 
Koliko puta danas treba da se vratim na ovaj tvoj tekst? Koliko puta da prebrojim surovu istinu navedenu kroz svaku tvoju reč..misao..??
Ne znam da li je u redu što ti se obraćam ovako direktno..znači tebi..ne tvojim junacima i heroinama….
Mene ovakve misli polome..nateraju na glavobolju…na blues… a ti??
Ti si baš hrabra,znaš to?
Jesam li hrabra? Ponekad ne verujem u to.Mozda sam samo, eto, drugacije plasljiva.
A bluz…
„Otkada nisi pored mene ti,
ja samo zivim blues, ne izlazim
Sad me lijece kao doktori,
B.B.King i crni maheri
Sto je vise sjecanja, to je vise nevolja…“
Kazalište..da..da…
Ma ne znam…ne mogu da oćutim na tvoje reči…Verujem da mnogi moji komentari nisu na mestu…a ne mogu da se suzdržim nikako.Možeš da budeš i crnac..na nekom ostrvu..ali u tebi vidim sve ono što sam dugo ubijao u sebi…Pa zato znam da si hrabra..i nimalo plašljiva…
U svakom slučaju, volim kada moje reči izazovu reakciju, pozitivnu ili negativnu, svejedno. Dopada mi se kada ljudi kažu ono što misle o tome, valjda smo zato i svi mi ovde u ovom „paralelnom“ svetu. kada ne bih znala šta neko drugi misle o tome to bi bilo kao razgovor same sa sobom.Ovako znam da nisam sama, kao što kaže ova pesma iznad.
…
Nije to obična reakcija…više mu dođe kao eksplozija 😀
Hvala na razumevanju….I ponekada na crvenim ušima 😀
Da,
zato sam u svom prvom komentaru stavio tačkice.
Zato što „u njima ima više reči nego u onom napisanom…“
Ali bilo kako bilo, neću da komentarišem komentare.
Imaš svoj stil…
I ja sam se uhvatio za taj lepak.
Eto,
čisto da znaš ? 🙂
Ma znam. I znam da znaš da znam! Znala sam i pre objašnjavanja… 🙂
Druga strana iste medalje… ili novčića… koji se okreće… 🙂
Dobro je dok se okreće.
Samo hocem znati sta znaci….crni maheri…moze mi sto rijeci????? pls!!!
Crni maheri… crnci muzicari… Kako drugacije…