Patetika

Davno sam otišla. Pamtim da sam plakala bez glasa u tami autobusa. U taj tuđi grad ušetala sam sa natečenim, purpurnim licem i mutnim očima. Želela sam da me prihvati baš takvu musavu i uplakanu, da me razume, da me voli… onako kako moj rodjeni grad nije umeo.

Umešala se u moj govor melodija tuđeg dijalekta. Neke nove reči napravile gnezda. Novi ljudi koji drugačije gledaju. Drugačije grle.

Dugo nisam dolazila. Pozdravljam te, moj rođeni grade, koji si me zgazio kao zgužvani papirić. Pljunuo mi u lice dok sam ti se dečije smejala.Porasla sam, pogledaj me, velika sam i jaka. Možda si se pitao kako mi je sada. Došla sam da ti pokažem moj osmeh.

Advertisements

4 thoughts on “Patetika

  1. Dobar osećaj zar ne? To pitanje postavljam iz iskustva 🙂
    Samo napred,tvoja kruna i dalje čvrsto stoji,samo je sada veća i sjajnija.A njihovi mali životi..paa..i nisam baš siguran da je vredno pažnje 😀

  2. Мени увек помогне она реченица – није важно шта каже, него ко каже! А мојим градом сада владају ови први, па то и не чујем! 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s