Pesme koje me imaju

Pamtim vreme kada sam želela da mi neko napiše pesmu, da me spakuje u rime i baci u etar. Pesma koju bih samo ja razumela. Pesma koja govori o meni, onakvoj kakva sam ispod kože.  Sada se plašim kada se pronađem. Kao da me skidaju sasvim golu pred milion ljudi. Možda je razlog taj što sam u međuvremenu sebe upakovala sa bezbroj pastelnih papira da pokrijem svoju ranjivost. Delujem uobraženo, arogantno, drsko. Ne smejem se dok koračam ulicom. Moj način da se sakrijem od ljudi. I onda kada razaznam pramen svoje kose u nečijim rimama potamnim i smanjim se. Ućutim i ne dišem. Zašto sada boli sve ono što me je nekada veselilo? Zar odrastanje ne podrazumeva i veće slobode, bolje vidike i bezbroj šarenih stvari koje ti postaju dostupne?

Moj korak u tudjim pesmama zvuči tako zaglušujuće. Ja u stvari pokušavam da hodam na prstima, nečujno i neprimetno. Moje ime ima melodiju u tim rimama. Moje ime koje ja tako često odćutim i  sakrijem…

Advertisements

9 thoughts on “Pesme koje me imaju

  1. Nikada nisam poželeo da me ima u pesmama…ali ovi ljudi su pokvarili sve..ogolili me do koske

    Ne znam kako stojiš sa engleskim jezikom,…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s