Pesme koje me imaju

Pamtim vreme kada sam želela da mi neko napiše pesmu, da me spakuje u rime i baci u etar. Pesma koju bih samo ja razumela. Pesma koja govori o meni, onakvoj kakva sam ispod kože.  Sada se plašim kada se pronađem. Kao da me skidaju sasvim golu pred milion ljudi. Možda je razlog taj što sam u međuvremenu sebe upakovala sa bezbroj pastelnih papira da pokrijem svoju ranjivost. Delujem uobraženo, arogantno, drsko. Ne smejem se dok koračam ulicom. Moj način da se sakrijem od ljudi. I onda kada razaznam pramen svoje kose u nečijim rimama potamnim i smanjim se. Ućutim i ne dišem. Zašto sada boli sve ono što me je nekada veselilo? Zar odrastanje ne podrazumeva i veće slobode, bolje vidike i bezbroj šarenih stvari koje ti postaju dostupne?

Moj korak u tudjim pesmama zvuči tako zaglušujuće. Ja u stvari pokušavam da hodam na prstima, nečujno i neprimetno. Moje ime ima melodiju u tim rimama. Moje ime koje ja tako često odćutim i  sakrijem…

Advertisements

9 thoughts on “Pesme koje me imaju

  1. Nikada nisam poželeo da me ima u pesmama…ali ovi ljudi su pokvarili sve..ogolili me do koske

    Ne znam kako stojiš sa engleskim jezikom,…

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s