Hod po žici

Kao na žici hod nesiguran i spor,
tragom nekih srušenih iluzija,
tražim te, jer znam da ću tako naći i sebe.
Žmurim,
čuvam u očima tvoje obrise na horizontu,
tvoj pogled koji luta ka severu.
Koraci teški poput planina,
gledaš me bez glasa i znaš da tako tonem,
okrećeš glavu, počinješ novi dan,
mene ostavljaš za sobom.
Ja živim u prošlosti,
u malom prostoru izmedju tvoja dva koraka.
Dišem tvoje reči,
hranim se postojanjem noći.
U tom malom pasusu tvog života.
U tvojim tragovima.
Ja sebe nikad naći neću.

Advertisements

2 thoughts on “Hod po žici

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s