Dan

Sanjala sam dan otrgnut od vremena,
neke nove ulice i nova lica,

prozori visoki,

drumovi široki,
na nebu ima dva sunca.

Taj dan je počinjao uveče,
smejale se zvezde i mrestile nova sazvežđa.
Ratovi koji postoje u nama
sklopili su primirje.
Ne okrećem se preko ramena
da vidim da li neko puca na mene,
jer nema nikog u tom danu.

Možda on naiđe,
sasvim slučajno i sasvim sigurno,
gazi te široke drumove
i čudi se tišini.
Šutira kamenčiće,
hrani ptice mrvama snova iz džepa.

I možda ga i sretnem,
nemarno, slučajno
možda mu pružim ruku
kao kad nekome daješ čokoladu.
Možda se i osmehne,
ali sasvim sigurno
nova izmreštena sazvežđa
useliće mu se u oko.

On je dečak,
on je samo dečak presvučen u ozbiljnost,
uštirkan životom,
sa prostrelnom ranom svakodnevnice.
Izgubljen u moru običnosti,
uobličen tudjim rukama,
voljen i zarobljen tom ljubavlju.

U tom sanjanom danu koji počinje predveče,
dan ušuškan ćutanjem,
obojen prolećnim nebom,
namirisan šumama koje mu niču iz oka,
u tom danu, u raskoraku vremena,
dok mesečina skakuće preko krovova,
on će znati koliko može tišina biti preglasna.

Možda će iz drugog džepa
izvaditi pesmu o ženi
koja ima vlažne oči psa lutalice,
koja umire izjutra i radja se svake večeri.
Možda ta pesma postoji,
samo još nije napisana,
ali on će sricati grcave rime
sa praznog papira.

Kada zakoračim prema njemu
potpuno sluđena i potpuno nema,
pod paljbom reči koje ubijaju,
molim se tiho u sebi da preživim i da razumem,
da shvatim sve ono što ćuteći kaže.
Ja sam odavno već mrtva i ne moram da brinem,
ali on me svakom novom ranom oživljava
a to boli više nego kada umireš.

I dok postajem žena
sa vlažnim očima psa lutalice,
oko nas daljine postaju opipljive i bliske,
nema sata koji lupa kao bubanj indijanaca ratnika,
nema prekora u pogledima prolaznika,
jer nema ni njih,
nema ni ptica koje seku nebo,
samo sazvežđa koja me prisvajaju
i u trenu već postajem stanovnik njegovog oka.

Ne pitam ništa,
ne brine me boja koja me prisvaja,
ne čudim se širini novog sveta,
jer znam da malo može biti veliko ako je tvoje.
On je samo svemir
koji upravlja zvezdama.
A šta na svetu može biti jače,
nego biti zvezda u nečijem oku.

Advertisements

4 thoughts on “Dan

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s