To je sve za večeras…

Klub je bio pun. Svaki sto, mesto u šanku, separei. Praznik, uz sveće i konfete, bordo enterijer sa crnim i zlatnim, cveće, ikebane. Gale peva večeras, mali amater, ali majstor svog zanata, Gale zlatnog glasa, mali koji je obećavao mnogo više nego što mu je život pružio. Pojavio se, stao uz mikrofon. Aplauz. Nekoliko tonova i prostorijom se prosu…

„Sono umane situazioni
quei momenti fra di noi
i distacchi e i ritorni
da capirci niente poi
gia…come vedi
sto pensando a te….si…da un po’ „

Gotovo da je i zamirisala Italija dok se njegov glas prelivao preko punih čaša, svi su ćutali i gledali u tog mladića koji ima neurednu frizuru i mindjušu na levom uvetu, u tog mladića koji tako lepo peva u naludjoj beloj majci koja se gotovo stegla uz njega, sluteći koje sve pesme žive u njegovom biću.

U tom trenu i on je delom svoje duse bio u Italiji, vratio se u ono leto kada ga je život častio tim divnim putovanjem. I baš tamo, stotinama kilometara daleko, upoznao je svoju sugradjenku, u toj zemlji gde i razgovor na ulici liči na pesmu. U tih deset dana sva čula mu se ispuniše lepotom…

A onda se seti jučerašnje svadje… Zažmuri i zadrhta, i tako uplovi u novu pesmu…

„Ko sam ja da ti sudim, iz zlatnih snova te budim…“

I nije imao prava da joj sudi. Ona je sloobodna i svoja, on je ne poseduje. Ona je odrasla, zaposlena, sa obavezama, hobijima, knjigama. Ona je svoja. Ona ga voli ali to mu ne daje za pravo da joj kreira život.

„Bilo je rano jutro tada kad je ostavio sve
Čulo se samo kako ptice pjevaju
Onda je stajao još dugo s druge strane ulice
Pustio suze da se same slijevaju …“

Da, baš je tako bilo kada je večeras pošao u klub. Samo nije bilo jutro, Rundek je njegovu tugu tako lepo ispevao, baš kao i on sada svim ovim nepoznatim ljudima prenosi svoju bol. Nisu ni svesni da se ispod njegovog osmeha naziru suze, da on pesmama moli jednu Jelenu da mu oprosti. I da se opet nasmeje, onako kao devojčica, i da ga zagrli, kako to već ona zna.

Neka devojka za stolom levo od njega podiže češu i nazdravi mu. On joj uzvrati osmeh i uputi joj usmeh i refren njegove pesme. Mladić kraj nje strpljivo je podnosio ovaj njen mali manevar, kapira naš Gale, ovo je samo njen kontraudarac, vidi on te tamne mrlje oko očiju, plakala je, i ovo je njen način osvete. Gale je samo orudje, ali neka, sve u životu ima svoje razloge…

Gale gleda u te tužne oči devojke, i pita se, plače li i njegova Jelena sada. Možda se pokajala, možda je samo tužna, preplavila je melanholija, zna on kako se to njoj dešava, poznaje je on. Pozvaće je, mora da je pozove, čim završi večeras. Da se izvini, da je zamoli..

Noć je polako curila, uz drhtave note i gladnih čula publike. „To je sve za večeras…“, nasmešio se i pozvao ih ponovo za sedam dana…

Gotovo i da je otrčao iz kluba. Bila je tiha noć, topla, u trku je pozvao, zvoni, zvoni, ona se ne javlje, zvoni…Pred njenom kućom je već ostao bez daha. Ona je stajala na prozoru. I nasmešila se. Jer sve Jelene sveta znaju kada treba oprostiti… Jednostavno znaju.

Advertisements

2 thoughts on “To je sve za večeras…

  1. Izvini…inspirišeš me na muziku…a izgleda kao da proganjam…nije namera..samo…fali mi reč ponovo…lako je tebe čitati i videti slike i prizvati mirise…a to mi treba ovih dana

    • Biće sve u redu.
      Znam ja kako je to kada ostaneš bez daha i bez reči. Ali sve dođe na svoje.
      Mnogo smo jači nego što mislimo.

      „Sto hiljada reči znam, al jedna mi fali….“

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s