Pločnicima malog grada

Niko ne zna kakva je to tama u njegovim očima. Sa svim slobodama sveta on je rob svojih misli. Tu niko nema pristup ni da priviri. Ako kojim slučajem pitaš, naći će načina da te zaobiđe, zbuni, da ti skrene pažnju na najnebitnije stvari i ostavi te bez odgovora.

Ako naidješ u neki vedar dan, možeš osetiti miris zumbula i golicanje raspuklih lati maslačka. Sasvim sigurno ćeš se naći na oblaku, koraci potpuno sigurni i nebo azurnih nijansi. Smeh zvonak i napukao po rubovima, sa primesama razigranih nota, dve-tri kapi bezbrižnosti i šaka samlevene mesečine. Želja sasvim dovoljno samo da se naslute. Na vrhovima prstiju sumnjičavi tragovi nikotina. Blesak u oku koji se pravolinijski prostire i ne smeš mu ni stati na put. Odskočiće kao šarena loptica veselo poskakujući ka svojoj sudbini.

Ako, pak, naidješ kad se naoblači, hladnoća ti se uvuče pod kožu. Čak i ne pitaš, a znaš. Suvišan si u toj slici. Korak unazad i bežiš da ne porušiš harmoniju mraka, jer i taj mrak ume da peva. Osećaš hladnoću, a ipak znaš da si drag, i potreban, i neophodan  u tom kovitlacu besa i nespokojstva, potreban za nekoliko reči i nekoliko pogleda. Osetiš nemoć i potrebu da ti se na duši sruči slap njegovih nesigurnosti. Ali baš u trenu kad pomisliš da će otvoriti dušu i priznati svoj bol on se trgne, nabaci svoju masku svakodnevnice i pobegne u sebe. Vidiš da je tu, ali je daleko, duboko. Želiš da mu sa ramena otreseš brige, da ga drugarski zagrliš i kažeš da će sve biti u redu, da ga spasiš od njegovih sopstvenih talasa. Ali ne možeš pomoći nekom ko sebi ubacuje kamenje u džepove dok pliva.

Advertisements

8 thoughts on “Pločnicima malog grada

  1. mozda mu samo zagrljaj treba da bi njegov pogled bio topliji…ili da mu cuvas kamencice dok pliva…
    opet ce se vratiti tebi, bas takav kakav jeste.

    lepo napisano 🙂

    • Priča o mom prijatelju. Boli kada vidiš, znaš a ne da ti da pomogneš. Makar rečima ili zagrljajem. Ali ja ipak verujem u njega, on je jak. Iščupaće se već nekako iz sopstvene mreže.

      • ako vec mislis da ne mozes da mu pomognes, iskustvo vristi iz mene, moras mu pricati..poput bajke ili zezanja. cuce nesto od toga, veruj mi…nadam se da ce sve na kraju biti ok. a ti si divan prijatelj, jer ga nisi ostvila da hoda sam „plocinicima malog grada“

      • Znam. Znam da cuje. Ali bas kao i svi mi, umemo resavati tudje probleme, samo svoje ne umemo.I uvek biramo tezi nacin ili pogresnu opciju.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s