Ključ

Tebe ne smem da opišem,
da te ne bi prepoznali.
Ne smem da kažem
da su ti usne uvek namazane osmehom,
niti da imaš oči u boji mog lika,
neko bi te već stvarno prepoznao.
A ja te krijem medju listove knjiga,
presujem tvoje poljupce,
razgovaram sa tvojom slikom.
Ja sam od onih
koji svoje ludilo ne skrivaju.
Nazdravljam sebi u ogledalu
i dajem imena cvetovima.
Ali tvoje ime ne spominjem,
jer eho tvoga imena
može da uskovitla moj mali život.
Zarobićeš moju blistavu noć,
prisvojićeš i zvezde,
tragaću za onim pijanim mesecom,
već znam,
neću ga ni naći ako ne bude opet štucao.
Ali ti,
kada noćas zatvoriš oči,
molim te,
ostavi odškrinuta vrata svojih misli,
ako noćas pronadjem svoje cipele od oblaka,
možda i prošetam…
možda i dodjem…
a noći su hladne kada si sam i kada nemaš ključ…

Advertisements

One thought on “Ključ

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s